1 коментар

ЕПИЛОГ ЈЕДНОГ ПРОТЕСТА


Миодраг Новаковић

29 мај 2011
НА ОВОМ (И ДРУГИМ СНИМЦИМА И ФОТОГРАФИЈАМА) ВИДЕО СНИМКУ СЕ ЈАСНО ВИДИ ДА ЈЕ НА ПРОТЕСТУ БИЛО НАЈМАЊЕ 40,000 ГРАЂАНА. РЕЖИМСКИ МЕДИЈИ СВЕСНО ЛАЖУ И МАНИПУЛИШУ ПОДАЦИМА ПО ТАДИЋЕВИМ НАЛОЗИМА….

СРПСКЕ ПАТРИОТСКЕ ПАРТИЈЕ И ПОКРЕТИ УЈЕДИНИТЕ СЕ ЗА ДОБРОБИТ СРБИЈЕ И ЗАРАД ВЛАСТИТОГ ОПСТАНКА! ТАКО РАЗЈЕДИЊЕНИ И УСИТЊЕНИ ЈЕДИНО ОДГОВАРАТЕ ОВОМ ОДНАРОЂЕНОМ РЕЖИМУ!

У српској престоници се светла још нису погасила и крици пребијене српске младежи још нису утихнули у акустичним и мрачним жандармеријским катакомбама. Није се ни слегла „прашина“ усковитлана од обесних коња врана, и још обеснијих режимских коњаника, одевених у црно, попут библијских јахача апокалипсе, чији је посао да смртницима донесу смрт… Посао ових режимских јахача, хвала Богу, није био да нама Тадићевим неверним поданицима донесу смрт, већ „само“ још једну језиву одмазду.

Али не грешимо душу, нису они ни у ову Свету недељу нама донели језиву одмазду, а и како би, када  је та језива одмазда нама донешена још давног петог, издајничког и превратничког, октобра, и отада заувек остала овде међу нама, да нас плаши, упозорава, да траје без престанка, и када затреба, и да нас „прогута“ ; Попут мракова неких давних времена, за која смо наивно веровали да су заувек иза нас.

Нису богами. Србијом данас поново корачају и дахије, и аустроугарски каплари, и црвени комесари и удбашки кожни шињели- уједињени и обједињени у једно универзално антисрпско биће. А и како не би, када су ови данашњи другосрбијански тлачитељи, потомци ових потоњих, и само настављају стопама својих очева и ђедова…

И тако, још од петог октобра, нестајемо један по један, ћутке и без „испаљеног метка“- док они малобројни што остају иза нас повијају главе,  ћуте, и мрмљају себи у браду „ћути може да буде и горе…“

Где ћеш горе од овог Србине? Где ће ти бре душа Србине? Говорим им, али моје речи се одбијају и од зидова, и од њихових зазиданих ушију…

Разговарајући са „преживелим“ демонстрантима, покушавам да разумем фрустрацију многих- не са режимом, око режима нема више фрустрације, нема више „непознатих“, ту смо бар сви сагласни- да је овом режиму одавно одзвонило- њихова стварна  фрустрација се односи на наше суграђане који су хладнокрвно испијали пиво по београдским баштама, и на оне из унутрашњости који су тамо прослављали неки глупави „празник јагњетине“ уз алкохолисање и крканлук-  док смо ми наивни „јуришали голим грудима на режимске бајонете“ .

И таква фрустрација моје браће и сестара је разумљива, разумљива је бар исто толико колико је неразумљиво игноранство и себичност  те „друге“ баштенске и јагњеће Србије- која гради цело своје битисање на претпоставци да режимски црни коњаници неће доћи и по њих. Ту се варају. Евроатлантски конквистадори који харају овим нашим живописним балканским просторима имају само једну визију Србије- „Србије без Срба“.  

И када, и ако, се то деси, онда се више земља Србија, Србијом неће звати. И друмови ће се пожелети Србаља, али нас Србаља више бити неће…

Добро, ајде де, сложићу се да није свако у Београду србин, скупило се ту свашта кроз све ове векове турских, аустроугарских, комунистичких и ево сада евроатлантске окупације. Скупило се ту уистину свашта, и курта и мурта. Лепо су се удомили у нашој српској престоници, окачили на грбачу наивног српског народа, и ето већ целу деценију одржавају овај Тадићев евроатлантски политички леш на власти. Неки су и јавно, и безочно злоупотребили гостопримство ове наше претерано дружељубиве нације, поотварали разне НВО, са једним јединим циљем, да сломе кичму, том истом народу чију крв већ годинама „дискретно“ испијају. Али побогу брате, па ипак је овде у Београду два и по милиона живих душа, па мора да ту има и неки изистински Србин? Питам се ја.

Да бих потом безусловно схватио „богами и нема“, осим оних малобројних који су ноћас поносно стајали на прагу здања Дома Народне Скупштине, наивно верујући да наш бол и понижење због Тадићеве срамне издаје Ђенерала Младића дели, ако не цела Србија, онда бар онај „српски“ део, наше заједничке српске престонице… Но сада је, бар мени,  јасно да се наш „српски“ Београд  подавно „пожелео србаља, али у њему србаља изгледа да више нема…“

А народ ћути, навикава се изгледа полако на натписе на енглеском, на хомосексуалне учитеље и дечје васпитаче, на њихове параде, на државне границе којих више нема, на нове послодавце који послују без пословника и без морала (под условом да припадамо оним привилегованим и запошљеним (не)срећницима, којима овај режим „у транзицији“ дозвољава да буду брутално експлоатисани). На војску без генерала, и на генерале без отаџбине. На лечење и учење само за оне који могу да плате, и на смрт  и беду само за оне који не могу више ништа да плате. На струјоводе без струје, и водоводе без воде, на акустичне и празне радијаторе  у хладним становима…

Другим речима, овај наш напаћени и обездуховљени народ „који је умирати свико, у својој смрти да нађе лијека“, прихвата све то резигнирано и ћутке, и животни стандард каменог доба у овом трећемиленијуском веку, и „друштвени стандард“ декадентне и морално изопачене модерне „минхенске“ Европе…

На крају бих да се обратим нашим патриотским странкама, покретима и проминентним српским првацима, који су се скупили овде у „српској престоници“ вечерас у часној намери и племенитим поводом, да пружимо подршку једном од највећих српских синова Ратку Младићу, и који су учинили све што је било до њих да протест протекне достојанствено, и пошаљу јасну и гласну поруку  веле-издајничком српском режиму.

У том Вашем племенитом походу имате сву моју скромну подршку, и подршку свих других српских патриота, којих је из дана у дан све више, али као што смо то видели вечерас, неки ирационални страх их још увек држи оковане у властитим домовима. Такође треба да знате, да до патриотске победе нећете доћи разједињени, већ само уједињени. Бојим се да је у ово време „тихе“ НАТО окупације, и медијског мрака и режимског безумља, мало тога преостало што можете да учините за отаџбину и српски народ, делујући кроз корумпиране режимске државне институције, па чак и кроз сам народни парламент. Овај режим једноставно спрема тоталну елиминицају сваке српске патриотске опозиције из политичког и јавног живота Србије. Већ се забрањују родољубиве партије и покрети, и тако ћете полако, и сви ви, један по један доћи на ред…

Зато, по мом мишљењу, морате да се уједините, и на тај начин овом народу покажете национално јединство на делу, а потом примените све институционалне и ваниституционалне демократске облике борбе. Улица наравно треба да буде задње средство, али кога не треба да се устручавате. Као што рекох, режим очигледно припрема елиминацију стварне политичке опозиције у парламенту и у власти, и има намеру исту да сведе само на ову већ постојећу и лажну- „стиропор“ опозицију. Немојте да чекате такав крај и седите скрштених руку. Уједините се прво Ви сами, а потом уједините и Србију!

Алтернатива свему овоме (опет по мени) јесте Ваш политички нестанак, и нестанак свих нас, као независне српске нације! Сувише скупа цена за краткотрајни политички живот неколико скупштинских мандата…

Волео бих да нисам у праву, али време ће уосталом потврдити или демантовати ове моје „смеле“ тврдње… Но, право питање за све нас овде, јесте: Имамо ли ми времена?

Advertisements

One comment on “ЕПИЛОГ ЈЕДНОГ ПРОТЕСТА

  1. Да. Поразно. Ко смо-шта смо, кад ћутимо онда кад треба да вичемо! Зашто не стресемо са себе бреме понижености, постиђености и не усправимо се заједно са својом децом?! Где се изгуби част, јунаштво и поштење?! Све темељно затирано дуго, дуго… Мери се хиљадама. Не тражимо помоћ где је нећемо добити-никако с неба (не помажу молитве, окретање другог образа), а од пријатеља мало.
    Ако је СЛОБОДА највећа вредност људска, о чему још треба расправљати?!

ВАШ КОМЕНТАР...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: