Оставите коментар

Пећинско доба у "земљи која је добила кандидатуру“… У раљама режимских маказа- Избори, па „електрична столица“…


Пећинско доба у „земљи која је добила кандидатуру“…

8 март 2012, ФБР

(у наставку чланка додатак: „У раљама режимских маказа“)

Пише: Миодраг Новаковић

Наш главни уредник Биљана Диковић- жртва "режимских маказа" из наших редова...

Вероватно су неки редовни читаоци нашег блога, посвећеног разбијању режимског медијског мрака у Србији, приметили да на сајту већ пар дана (прецизније од уторка) нема нашег главног уредника, и незваничног „шефа редакције“ , госпође Биљане Диковић, признатог јавног радника и песника, професионалне новинарке, и цењеног хуманитарног активисте у њеној средини…

У стварности- „носећег стуба“ наше редакције, једној стручној, посвећеној и неуморној особи, која је у последњих шест месеци, у просеку проводила и „дупло радно време“ у нашој виртуалној редакцији- наравно ово њено кратко одсуство је већ и резултирало у видљиво мањи „промет“ на нашем сајту…

Нашу Биљу су снашле „Режимске маказе“, оне исте о којима сам ја недавно писао, тачније речено режимско-електродистрибуциона завера против властитих грађана, и то оних најсиромашнијих и најугроженијих- које је њихов властити режим на „крвавом“ путу ка ЕУ интеграцијама, поплочаном бездушним уценама, националном издајом, и бескруполозном пљачком националних ресурса- прво довео на ивицу голе егзистенције, а сада је решио и да их буквално „искључи“ из живота.

Пример нашег главног уредника је само један од стотине хиљада других обесправљених грађана, за које нема никакве заштите у „демократској“ Србији, која наводно испуњава све услове за „кандидата“, укључујући и заштиту основних људских права, у које спадају у право на достојанствени и цивилизовани живот. Тај цивилизовани живот подразумева и неки минимум цивилизацијских тековина, попут права на храну, воду, стан, грејање, електричну енергију…

Наравно да такве услуге свуда у свету коштају, и да их грађани, којима њихове државе (и њихови страни „спонзори“) омогуће право на рад и достојанствени живот, те своје рачуне и плаћају. Наравно да се и у цивилизованим и демократским земљама, каквом данашња Србија себе покушава да прикаже у свету, када такви угрожени грађани, нарочито они са породицом, нису у стању да, као у Биљином случају незапослености (вишом, рекао бих режимском , силом), да плате своје основне комуналне рачуне, држава прискочи у помоћ- финансијску, или им бар обезбеди привремен и цивилизован смештај где им такве „цивилизацијске тековине“ неће бити ускраћене…

Не у данашњој Србији, земљи која је „добила кандидатуру“, и одмах потом вратила своје грађане у пећинско и ледено доба. Да не спомињемо и ону многу скупљу цену, о којоји ових дана нема ни речи у режимским и прорежимским медијима- слању оружане жандармеријске помоћи шиптарским терористима на КиМ, у циљу заокруживања лажне шиптарске државности, и ритуалног жртвовања у част крволока Тачија (Тадићевог ЕУ партнера) више десетина хиљада косметских Срба…

Но вратимо се данашњем леденом и пећинском добу у које (уз сва остала зла) нас је увела ова евро-режимска шаргарепа , звана „кандидатура“…

Ноћас наш главна уредница и њени чланови породице седе у леденом стану, без струје, грејања, телефона, интернета. Док уз лелујаву светлост свеће, цвокоћу, и читају књиге са духовним садржајима, надају се да ће се на крају тунела ипак указати светлост. На жалост, као и многи други грађани Србије, уведени су у тај тунел „евроатлантских интеграција“ пре скоро једне деценије, и уместо да угледају зрачак светлости и наде, тамни тунел постаје само дужи и још мрачнији…

То им (евро-режимским џелатима) је вероватно и циљ, да нас потпуно сломе на том путу у евро ништавило-попут сламања логораша у наци камповима и стаљинистичким гулазима, где беспоштедно робовање и атроцијски рад, само производе додатну мизерију, истрошеност, и постају и средство и циљ, на путу ка потпуном уништењу човека и његовог духа…

Тако се и ова земља која је „добила кандидатуру“- претворила за своје већинско становништво, у један велики логор смрти и атроцијски гулаг- чија прикривена сврха и јесте да десеткује властито становништво на том атроцијском путу „евроатлантских интеграција“…

У закључку , желим да нагласим да смо ми као редакција и наши пријатељи, успели да прикупимо већи део средстава, од акумулираног ЕПС дуга од 49,000 динара, и послали Биљи- нажалост режимски ЕПС је неумољив, и да би прикопчали струју нашој сарадници и сестри Биљани Диковић, захтевају прво уплату до задњег динара…

Поштујући жељу Биљане, да јавно не објављујемо њен рачун, и не молимо наше верне читаоце за помоћ, путем јавног хуманитарног апела, тако ћемо и поступити. Ја ћу ипак онима који желе да помогну Биљани, овде оставити редакцијски „имејл“- преко кога ће од нас добити те податке (надам се да ће нам Биља опростити, али тако ћемо ипак испунити њену жељу да тај апел не објављујемо јавно, као што чинимо у редовним хум. Акцијама, а онима који желе да јој помогну, то ипак и омогућити- наравно та акција ће бити обустављена чим се Биљана поново појави у редакцији, што ће значити да је поново прикопчана). Дакле они који желе да јој помогну скромним прилогом, нека се јаве нама на: redakcija@facebookreporter.org . Биће им достављена неопходна упутства.

——————————————————————————————————————

 

У НАСТАВКУ ЈЕ ПОВЕЗАНИ ЧЛАНАК НА ГОРЊУ ТЕМУ, АУТОРА М. НОВАКОВИЋА…

————–

У раљама режимских маказа- Избори, па „електрична столица“…

8 фебруар 2012, ФБР

Пише: Миодраг Новаковић

СРБИЈА ДОБИЈА „ЛОВЦЕ НА ДУЖНИЧКЕ ГЛАВЕ“…

У време када се над нашом отаџбином надвијају разне врсте метафоричних мракова, из канцеларија „наше“ Владе стиже нам и буквална најава мрачног и леденог доба… Истини за вољу, то мрачно и ледено доба је већ погодило многе наше социјално унесрећене суграђане…

…И тек када сви снегови окопне, и путеви у разне сеоске, али и приградске забити, поново постану проходни- вероватно ћемо тек тада сазнати праве размере ове временске непогоде и цену у људским жртвама- која се поред свих већ постојећих, окомила на ову нашу несрећну нацију…

Симптоматично је, да нам овај наш однарођени Српски режим, који нас ето већ деценију води „чврстим корацима“ у „европско ништавило“(читај ЕУ)- када су у питању „благодети“(новине) те заједнице неравноправних народа- у наше животе уводи само оне репресивне и „једносмерне“, и оне од којих могу да профитирају сви, осим наравно нас самих…

Тако нам „наше“ Министарство (не)правде ових дана на сва звона најављује и објављује нову институцију у нашем законодавно-репресивном систему- институцију (читај „казнену експедицију“) приватних судских извршитеља, или народски речено утеривача дугова; Пре свега за потребе Електропривреде Србије (ЕПС)…

Како сазнајемо из министарства (не)правде, ти приватни судски извршитељи- полулегални и полудивљи „балкански шерифи“- ће имати право да упадају у приватне куће, плене новац, имовину, проваљују, разваљују, апсе…., и да потом свој „ратни плен“ и приватно складиште… Није тешко наслутити да ће у тај (режимски поклоњен) „ћуп са медом“ да упадају многи прстићи, који тамо, бар формално, не припадају…

Већ има поприлично кандидата за ову незахвалну и прљаву работу, упркос формално високим критеријима, за отварање ове „делатности“ (правни факултет, новчани депозит)- овде треба нагласити да се факултетска (правна) диплома захтева само за носиоце ове „делатности“- док се њима самима оставља на вољу и самовољу, да у ту сврху унајмљују разне балване и бандераше…

Свакако да је један од разлога за интересовања међу нашим „академским суграђанима“ за овај „прљави полурежимски бизнис“ и општа национална беспарица и безнађе, у коме су се и они сами нашли. Под таквим условима, и имајући у виду да режимски судови имају у архиви буквално милионе неизвршених налога „за принудну наплату“- и нарочито чињеницу да српски одрарођени режим, овим модерним ловцима на „потрошачке главе“ обећава богате награде по свакој „одрубљеној дужничкој глави“- није наслутити праве разлоге великог интересавања за ову нечасну професију.

И све то у Србији, земљи дембелији, која под диригентском палицом „нашег“ Вође, чврстим корацима (не)напредује ка „европском ништавилу“… Ако је и од нашег Вође- много је…

ХРОНОЛОГИЈА РЕЖИМСКИХ ЗЛОЧИНА ПРЕМА (НЕ)ДУЖНИМ ГРАЂАНИМА

Хронологија режимског насиља, пљачке, душевног и физичког бола, и у неким случајевима и (ин)директних убистава над властитим осиромашеним грађанима је огромна, и требало би нам много више простора и времена од оног којим ја располажем, тако да ћу се у овом случају задржати само на неким упечатљивим примерима из недавне прошлости:

-РАДНИЦИ ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНЕ „ЛИКВИДИРАЛИ“ ПЕНЗИОНЕРА БОГДАНОВИЋА

1ог марта 2011 у Старој Пазови бахати радници Електровојводине су упали на приватни посед пензионера Драгише Богдановића- који је иронијом судбине, у то време у пошти плаћао дуг према ЕВ. Режимски извршитељи су се бахато понашали, разваљивали капију и малтретирали његову ћерку. По повратку кући, несрећни Богдановић, видно узрујан због ситуације у којој је нашао своје дете, сео је за сто и доживео срчани удар и умро. Јадник се тог дана одрекао и неопходних лекова само да би намирио свој „дуг“ према предаторској електродистрибуцији…

-СИРОМАШНОМ ЧАЧАНИНУ ОДУЗЕЛИ СТАН ЗБОГ ДУГА ОД 6,500 ЕВРА, ДОК СУ ВЛАСНИКУ ВИЛЕ НА ДЕДИЊУ „ОПРОСТИЛИ“ ДУГ ОД 20,000 ЕВРА

Ово је један од драстичних примера режимске неправде са почетка прошле године. У Чачку је суд наложио одузимање стана сиромашном Љубодрагу Тадићу због дуга топлани (6,500 евра).

Иронично, Љубодрагу Тадићу држава дугује десетине хиљада евра неисплаћених плата за његов вишегодишњи рад у Магнохрому, и када је понудио да се цео тај износ државног дуга према њему, исплати Чачанској топлани- режимски суд је глатко одбио ту великодушну понуду.

Истовремено, бахати власник виле на Дедињу у Београду, који поред тога што је дуговао преко 20,000 евра ЕПС-у, па чак и физички напао њихове раднике- није сносио никакве последице…

У овом случају није проблем „сабрати два и два“…

(Овде морамо да напоменемо чињеницу да су у Чачку прошле године одузета још два стана сиромашним грађанима, и то за дугове испод 6,000!?)

-У НОВОМ САДУ ПОЛИЦИЈА И СУДСКИ ИЗВРШИТЕЉИ „ЛИКВИДИРАЛИ“ СРЧАНОГ БОЛЕСНИКА ЈОВАНОВА, ЗБОГ СИНОВЉЕВОГ ДУГА

Ово је још један драстичан пример режимског „службеног убиства“ недужног грађана, са почетка маја прошле године. Када је судски извршитељ дошао у присуству полиције, да по приватној тужби, плени личну имовину Стевана Јованова- све то због дуга његовог сина Дејана (160,000 динара за неке рачунаре), и када су пред несрећним човеком (иначе уредним платишом) почели да разваљују капију на његовом дому- несрећни Стеван је доживео срчани удар и умро на лицу места. Посебну тежину овом режимском злочину над невиним грађанином Јовановим, додаје чињеница, да је режимској полицији било познато да је „убијени“ Јованов био срчани болесник…

-ОСИОНИ БОГАТАШИ СА ДЕДИЊА УЗ ПОМОЋ ТЕЛОХРАНИТЕЉА СПРЕЧАВАЈУ ПРИНУДНУ НАПЛАТУ ПОРЕЗА- ДРЖАВА ЋУТИ И НЕ ИНТЕРВЕНИШЕ КАО У СЛУЧАЈЕВИМА СИРОМАШНИХ ГРАЂАНА

Током прошле године је више медија извештавало о власнику три виле на Дедињу, који је дуговао држави преко 35,000 евра у неплаћеним порезима- али против истог овај однарођени Српски режим није ни покушао да изврши принудну наплату… Из самих извора ЕПС-а нам је речено да су појединачно највећи дужници у Српској престоници, управо житељи Дедиња… Наравно њих не секу „режимске маказе“- вероватно ради добро-суседских односа…

-КАДА ЖИВЕ ГРАЂАНЕ ПРОТЕРУЈУ НА ГРОБЉЕ- ЗБОГ ДУГА ЗА АВИОНСКУ КАРТУ ЧАЧАНИНУ Д. СРЕТЕНОВИЋУ ОДУЗЕЛИ СТАН- САДА ЖИВИ СА ДЕТЕТОМ НА ГРАДСКОМ ГРОБЉУ

Држава нарочито нема милости према најугроженијима. Драстичан је пример Чачанина Драгана Сретеновића, коме је општински суд због дуга за авионску карту отео стан.. Несрећни човек је морао да се са дванаестогодишњим сином усели у управну зграду гробљанског предузећа где је запошљен за цркавицу, наравно зграда се налази на гробљу. Док је режимски-опљачкан грађанин Сретеновић у неку руку срећан, што му је фирма бар омогућила какав такав смештај- у другу руку можемо само да замислимо какве трауме, поред очигледног људског понижења, доживљава његов дванаестогодишњи син- кога је бездушни Тадићев режим осудио да своју младост проводи међу надгробним споменицима!!!

-ПРИСИЛИЛИ СРПСКОГ РОДОЉУБА И ДОБРОТВОРА КОЈИ ЈЕ УДОМИО ИЗБЕГЛИЦЕ (КОЈИ СУ МУ И НАПРАВИЛИ „ВИСОК“ РАЧУН ЗА СТРУЈУ) ДА ПРОДА ВЛАСТИТУ КУЋУ

Ако смо и помислили да режимској суровости по питању обрачуна са грађанима „неплатишама“ можда и има краја, онда нас следећи случај у томе убедљиво демантује.

Пензионер Милосав Милановић из Горњег Милановца, је 95 великодушно уступио кућу и имање унесрећеној породици Српских избеглица из Двора на Уни, који су се из исте иселили 2008 и одселили у иностранство. Оно што доброћудни Милановић није знао, то је да су његови станари направили дуг ЕПС од 56,000 динара. Тај дуг је држава у међувремену кроз властите зеленашке камате вишеструко увећала, да би на крају присилили јадног Милосава, чија је пензија једва 20,000 динара, да прода очеву кућу да би намирио „дуг“ према однарођеном Српском режимју…

-ГРАЂАНИНА СЕНИЋА БУКВАЛНО „УБИЛЕ“ РЕЖИМСКЕ МАКАЗЕ- РАЗНЕО ГА ПЛИН У МРАЧНОМ СТАНУ…

Овај случај из септембра прошле године је прави пример „индиректног убиства“, од стране бездушних режимских извршитеља. Марку Сенићу, старом 48 година, из Апатина, је покрајинска електродистрибуција искључила струју у његовом стану. Марко је био присиљен да у хладном и мрачном стану користи плинску боцу, тако да када је пробао да упали свећу, у близини неисправне плинске боце, дошло до експлозије и пожара. Несрећник је изгорео жив, у присуству више чланова породице, који су са њим делили заједничко двориште. Овде је вероватно сваки коментар сувишан…

-КУРШУМЛИЈСКИ ЦИГАНСКИ РЕВОЛТ- БАРИКАДАМА НА „РЕЖИМСКЕ МАКАЗЕ“- ДА ЛИ ОВАЈ РЕЖИМ ЈЕДИНО ПРИЗНАЈЕ СИЛУ!?

Када је почетком децембра прошле године ЕПС искључио струју читавом приградском ромском насељу у Куршумлији- Браћа цигани су без размишљања подигли барикаде на главном друму, и тако „исполитизовали“ тај случај. Према информацијама које имамо, већи део њиховог дуга је од стране овог нашег, суштински анти-српског режима, једноставно отписан. Да ли је овај цигански револт на тај начин указао и осталим грађанима Србије како треба поступати са овим „нашим“ силеџијским режимом!?

-СКАНДАЛОЗНО: ПЕТОЧЛАНОЈ ПОРОДИЦИ РАДОСАВЉЕВИЋ ДРЖАВА НАПРАВИЛА РАЧУН ЗА СТРУЈУ- ПА ИМ ЗБОГ ИСТОГ (ДРЖАВНОГ ТРОШКА) САДА ИСКЉУЧУЈЕ СТРУЈУ!!!

Ако је неко и помислио да овај однарођени Српски режим има образ- следећи пример ће га засигурно убедити у супротно; Дуг за струју породице Радосављевић из Чачка се „вуче“ још из времена бомбардовања 1999. Тада је држава Србија, односно војска за потребе своје радарске јединице од 15 људи, реквирирала кућу Милице Радосављевић, и у истој боравила 42 дана, сво време користећи (натпросечно) струју и телефонску линију- евентуално остављајући иза себе повећи рачун за струју- коју је Тадићева ажурна јавна електропривреда прерачунала у неких 50,000 динара (наравно све са зеленашким каматама).

Док је, у овом случају, Телеком показао осећај за реалност, и Радосављевићима „опростио“ државни дуг што се тиче телефонског рачуна, дотле немилосрдан режимски ЕПС прети у ове ледене зимске дане сиромашној (од Радосављевића нико нема посао) петочланој породици са два мала детета, сечењем струје- И то све, ово морамо да нагласимо, због државног дуга.

Има ли већег режимског цинизма, од овог примера!?

-ИЛИЈА НАСЛЕДИО ДУГ ЗА СТРУЈУ ЗАЈЕДНО СА КУЋОМ- САДА, У СРЕД „ЛЕДЕНОГ ДОБА“ У СРБИЈИ ,ЊЕГОВОЈ ДВАНАЕСТОЧЛАНОЈ ПОРОДИЦИ ПРЕТЕ БЕЗДУШНЕ „РЕЖИМСКЕ МАКАЗЕ“

Ова горња информација, иако многима звучи невероватно, је веома вероватна, јер долази из извора прорежимског медија Б92(у контексту чињенице да про-режимски Б92 избегава извештавање о догађајима непријатним по режим)…

Сиротом Илији Мијатовићу, са скромним примањима и десеторо деце, отац је оставио у наслеђе кућу, заједно са дуговима за струју. Неко би рекао „дуг је дуг“- али ако пренебрегнемо чињеницу да је највећи узрок ове наше данашње беде управо некомпетентни и корумпирани Српски режим- са правом требамо да се упитамо где је у овом случају хуманост и „режимска самилост“, према овој многочланој породици „српских југовића“- нарочито у ситуацији када нам нација изумире од беле куге…

Очигледно је да се ретки случајеви режимске „хуманости и самилости“ односе само на Тадићеве и Чедине „дедињске комшије“- за сиромашан, изгладнео и понижен Српски народ овде нема милости- бар не од стране „српског“ режима..

.

ШТА НАМ ЈЕ РАДИТИ?

Мислим да су нам одговор на ово питање дала браћа цигани из горњег „куршумлијског примера“- Овај режим очигледно само признаје језик силе, шта ће нам бољи пример од велеиздаје која се спроводи у случају Космета, а која је настала као директан резултат отворених претњи и притисака од стране Западних сила- пред којима се Тадић и остали режимски пиони повијају као тополе под кошавом.

Дакле, само солидарност и удружени отпор овој тиранији- која како видимо из горњих примера највише гази оне најбеспомоћније и најсиромашније. Чињеница је, да од кад смо „прихватили“ да своју судбину препустимо у руке овом корумпираном и некомптентном режиму, да се сваким даном све више нас уврштава у ту категорију беспомоћности и сиромштва- што значи да ћемо убрзо мање више сви доћи под удар разних „режимских маказа“.

Те „маказе“ ће вероватно мање, више мировати у следећи пар месеци, док се не претерају медијски контролисани и режимски манипулисани избори- а онда ће кренути поново да раде пуном паром.

[Када смо већ код избора, обратите пажњу на ове две сложенице: „медијски контролисани и режимски манипулисани“ избори, и не препуштајте своју судбину олако владајућој партократији.

На Српској политичкој сцени данас ништа није онако како изгледа. Сви они који су напустили Тадићеву коалицију- у ствари је никада нису напустили, само су се прегруписали… Већина оних који га данас бездушно пљују- сутра ће му поново љубити скуте. Не кажем да не постоји начин да се и путем избора национално и грађански ослободимо овог наметнутог окуапаторског јарма, али указујем на чињеницу да је на данашњој политичкој сцени Србије, више него икада: квази-патриота, лажних „пророка „, и разних режимских фарисеја…]

Сви ми видимо данас на примеру наше браће на северу КиМ, како јединство између народа и националних вођа, може да постане непремостива барикада, не само за бездушни „српски“ режим, већ и за највеће Западне моћнике. Видимо чак и на примеру ових храбрих куршумлијских цигана, како је режим спреман да преговара са народом, чак и око рачуна за струју!?

Дакле, ако све то видимо и све то знамо, онда треба да нам буде јасно да нема више одлагања- из једног од горњих примера смо видели како „наш“ режим пљачка и обескућује властите грађане, а потом их присиљава да живе на гробљу! Замислите то- присилити живе људе да живе на гробљу!?

Ако данас не реагујемо сви ћемо сутра постати нација „живих људи који живе на гробљу“- све док на крају од наше некад славне и многољудне нације, и не остане само једно велико гробље. Све то можемо да избегнемо једино јединством народа и националних вођа и снажим ненасилним грађанским отпором.

То Јединство и национални Вође су већ међу нама- само треба да их препознамо- а препознаћемо их лако тек када прво „препознамо“ сами себе.!?

За почетак је довољно да станемо пред огледало и погледамо сами себе у очи…

Извор: Блиц, Вести, Бета, Б92…

Advertisements

ВАШ КОМЕНТАР...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: