1 коментар

НОЋ


НОЋ

М. Новаковић

Вечери неке дође ми вино,

И ја дођем њему,

Све крене тако питко и фино,

И почнемо нову тему…

 

Јутра неког дође ми туга,

И ја јој напишем тужан стих,

Душу моју опустоши куга,

И усне моје ућуте, а тако бих…

 

Седмице прођу и вечери замру,

И пријатељи моји дођу и оду,

Цветови у грудима мојим умру,

И пробудим се на пустоме броду…

 

 Године утихну и нечујно увену,

И душа моја буде пуста и гола,

А ја нађем себе волећи исту жену,

И ноћ ми дође тако тиха и без бола…

——————————————

Advertisements

ВАШ КОМЕНТАР...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: