(НЕ)СЛОЖНИ СРБИ НА ФЕЈСУ…

1 март 2012,ФБР

Пише: Миодраг Новаковић

 

ИМАМО ЛИ ВЕЋИХ „НЕПРИЈАТЕЉА“ ОД НАС САМИХ!?

Збиља овај Фејс(бук) је феномен, у сваком погледу. Када смо ми Срби у питању, и више од тога. Кажу да смо процентуално најјача етничка група у свету по свом присуству на тој „социјалној мрежи“. За ово последње баш нисам сигуран, али по броју патриотских, квазипатриотских, а нарочито „(анти)српских“  група, страница, профила… сигурно да јесмо…

Пратећи активности на тој мрежи у последњих пар година (иако сам исту нашао веома корисном за неке ствари) неминовно ми се наметнуо закључак, који бих можда могао овде и да развучем у више пасуса и страница- али ћу га ипак сликовито описати чувеном реченицом из једног домаћег филма- „Већи непријатељи од нас самих нам нису потребни….“

И збиља, ако се прошетамо разним кулоарима, кружоцима, слепим улицама…. те мреже, неминовно ћемо доћи до горњег закључка. У нашем случају (српском) та мрежа се претворила у једну велику пљуваоницу- „где, ко кога, и како стигне…“, без икакве мере, обзира, моралности, одговорности…

Зашто је то тако? Опет у овом последњем лежи одговор- „без икакве… одговорности“.

Заваљени у фотеље, расклиматане столице, на „канабетима“- иза полуправих, полулажних и лажних профила, уз пригушену светлост- седе многобројни анонимни карактери (свака сличност са „анонимусима“ је случајна)- и смишљају „кога ће, како ће, с ким ће, и с ким неће“…

 

„РАСТЕМО“, А СВЕ НАС ЈЕ МАЊЕ…

И тако та „наша“ заједница на Фејсу, из дана у дан све више расте, све „нас“ је више тамо, али опет никада нисмо били више разједињени, и удаљенији једни од других… Част изузецима (појединцима и групама)…  

У време овог режимски програмираног медијског мрака у Србији, овакви социјални медији када су се појавили  били  су наравно добро дошли, и данас имају своју велику улогу.  Рецимо на примеру групе чији сам ја члан и оснивач (Разбијмо Режимски Медијски Мрак- Постанимо Сви ФБ Репортери), али и многих других „наменских“ група и страница, које имају за циљ да шире истину, и разбијају овај (све мање) згуснути медијски мрак, нама индуциран од стране овог однарођеног и распамећеног владајућег режима.

… И свака им част за то- информишу нас, уједињују у неким заједничким циљевима и програмима,  координишу неке хуманитарне и родољубиве акције… Али ти „друштвени медији“ (овде говорим о карактеру „социјалних мрежа“) нам истовремено често чине медвеђу услугу…

 

АЛИЈЕНАЦИЈА И ВИРТУАЛИЗАЦИЈА ИЗВОДЕ „ПАТРИОТЕ“ НЕ НА УЛИЦЕ, ВЕЋ НА ИМАГИНАРНИ НЕТВОРК, ГДЕ ПОСТАЈЕМО ЗАРОБЉЕНИЦИ ВЛАСТИТОГ УМА…

Отуђују нас једне од других- некад живу и директну комуникацију, своде на виртулне контакте и пријатељства- опет, свака част када у неким случајевима превазиђу ту виртуелну фазу, и претворе се у нешто право, и више људско… Али, бојим се да је таквих случајева све мање.

Но, да се вратимо на све те анонинме, такозване „сајбер родољубе“, који жаре и пале социјалним „мрежама“- без икаквог осећаја одговорности и мере- нехотично или можда злонамерно- из своје људске глупости, сујете- или можда из неких много мрачнијих порива!?

Како год да било, као нацији нам чине медвеђу услугу, а код неких појединаца изазивају и непоправљиву („самоиндуцирану“) менталну штету..

Данас смо више него икада у позицији да су нам национално јединство, солидарност и хуманизам, потребнији него икада. Али судећи по једном великом броју „активности“, не само на Фејсу, већ и другим социјалним мрежама и медијима- крећемо се управо у супротном правцу…

 

Има међу фејсбуковцима и оних који никада не „спавају“…

КАКО СУ У НАШИМ ГЛАВАМА ДВЕРИ ПОСТАЛЕ ЗВЕРИ…

Ових дана је патриотски покрет из поднаслова (национални и политички) који стиче све више подршку у народу, покренуо једну племениту и здраворазумску, и по мени једино политички реалну- иницијативу да се све патриотске опозиционе политичке  партије уједине у предизборну коалицију, са циљем рушења овог дубоко анти-српског режима који је још увек на власти, и свима нама ради о глави…

Дакле, овде се ради о „предизборној коалицији“ са јединим циљем рушења овог издајничког режима, и спашавања отаџбине даљег пропадања и спречавања националне издаје- не ради се дакле о никаквом „освајању“ власти…

По, мени веома племенита и несебична идеја. У ту сврху они су (про)звали  четири постојеће опозиционе парламентарне партије, опет логичан и једино могући избор за такву коалицију. Сачекани су на нож од свих горе поменутих „сајбер родољуба“,  и мање више већине присталица  јавно позваних опозиционих партија да се уједине у предизборну коалицију.  

…И кренуло је масовно пљување, етикетирање, прозивање, и неке још много горе ствари- наравно све без икаквих чињеничних аргумената, и без икакве одговорности. Уосталом каква одговорност постоји на социјалним мрежама за такве анонимне и полу-анонимне, да не спомињемо лажне, карактере- осим када се „пробуди“  Велики Брат у заштиту својих интереса, и онда позове неке од од нас на „одговорност“(но то у случају диктаторског српског режима није законска одговорност, већ огољени режимски политички прогон).  Али о томе ћемо неком другом приликом..

 

ВЕКОВИМА НАША СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ОДОЛЕВА РАЗНИМ ОСВАЈАЧИМА- ДА ЛИ ЋЕ САДА ОДОЛЕТИ „САЈБЕР ПАТРИОТАМА“  И (НЕ)ВЕРНИЦИМА ИЗ НАШИХ РЕДОВА!?

Или рецимо други пример- Ја сам био међу првима да подржим часног владику Артемија у његовој борби  да се скине љага са његовог имена и рестаурирају његова одузета права, и да се он евентуално врати у окриље СПЦ,  и у своју епархију, где и даље ужива огроман углед у народу…

Такође сам се сложио са многима да је у нашој СПЦ присутно зло „екуменизма“ и да има неких појединаца, чак и чланова Синода који нас свесно подводе Ватикану. Али не лези враже- одједном су се појавиле стотине, ако не и хиљаде „сајбер патриота“, који су ове оправдане случајеве личне и канонске дискриминације и криминализације, буквално претворили у обрачун са целом СПЦ. Све што долази из званичних институција Српске православне цркве дочекују на нож, све и свакога етикетирају, бескруполозно вређају…

 Па то је управо оно што сваки наш непријатељ само може да пожели… Да омаловажимо, и евентуално уништимо практично једину преживелу националну и верску институцију у Србији- под чијим окриљем смо вековима пролазили најтежа времена у нашој историји, и обнављали се као држава, нација и као људи…  Где нам је сада та људскост?

 

„КОЉИ, АЛИ НЕ БУДИ“- ИЛИ КАКО ПЉУНУТИ САМ СЕБИ У ЛИЦЕ…

Да завршим са још једним  примером (много их је више који „заслужују“ да се спомену, али  овај чланак сам пре свега замислио као једну кратку анализу наше „виртуалне“ свести, и нека тако буде за сада)..

У овом случају се ради о нашој , хотичној или нехотичној, намери да сами себе омаловажавамо, делимо, обезвређујемо- опет, наравно не ради се о свима нама, већ о онима малобројнима, али најбучнијима и најприсутнијима у свим „фејсбук кулоарима“(мислим да неки од њих никада ни не спавају- осим ако „они“ преузимају „дежурства“ над једним истим профилом)- тако да изгледа да их има много више, него што то јесте случај(што би рекао  легендарни Бата Стојковић а.к.а. Илија Чворовић- „облаче се и сви изгледају исто да би изгледало да их има више“).

Ових дана по „родољубивим“ групама је веома популаран „чланак“ под насловом „Кољи-не буди“. И на први поглед тај чланак јесте забаван, саркастичан и анегдотичан- алудирајући на наводни стварни догађај, у време „босанског рата“, када су наводно наша браћа преморена, спавајући на „мртвој стражи“ стављали такав натпис на своје груди…

Прво не верујем у тако нешто, ако је био неки такав случај, онда је то био резултат неке неслане шале. Ипак оно што је мене више интригирало је изразито антисрпски карактер тог текста, који ако се пажљивије прочита, очигледно је срачунат да нас омаловажи као нацију, и подели на „добре и лоше србе“. Тако нешто је могло да дође само из непријатељске,  анти-српске (и по мени доста интелигентне) „ кухиње“. Уосталом такве приче,  даноноћно смишљају, не само злобни појединци, већ и према нашој нацији веома непријатељске стране службе, који интензивно мешетаре по свим социјалним медијима где смо и ми Срби присутни…

Оно што је поражавајуће, јесте да ми Срби прихватамо скоро све такве подметнуте приче, које нас отворено или прикривено, деградирају као нацију, и скоро са одушевљењем их ширимо по већ  споменутим „виртуалним кулоарима“…

Збиља, бољи непријатељ од нас самих нам није потребан…

 

ФЕЈСБУК ЈЕ ЈЕДНО ШИРОКО ПОЉЕ НА КОЈЕ СВАКА БУДАЛА МОЖЕ ДА ИСТРЧИ… АЛИ ИМА И ОНИХ „ТРКАЧА“ КОЈИ НИСУ „БУДАЛЕ“…

На крају се поставља питање- ко нам то ради у наше име?

Ја на то немам прецизан одговор- али имао сам обичај да мојим сарадницима из ФБР редакције и наше дезигниране репортерске ФБ групе, када смо недавно били предмет веома вулгарних и примитивних напада од појединаца на Фејсу (који још увек трају, додуше са мањим интензитетом)  одговорим: „Игноришите их- Фејсбук је једно широко поље на које може да истрчи свака будала- Ми овде имамо паметнија посла“…

Дакле, то је мој упрошћени одговор на горње питање. Наравно, прави одговор је као и увек мало комплекснији..

 

Има и таквих фејсбуковаца којима је потребна "стручна помоћ"...

КАКО ИХ ПРЕПОЗНАТИ?

Фејсом данас мешетаре, роваре, руморишу и на разне друге начине кидишу, разне категорије људи и разни карактери…  Из разних побуда, са разним циљевима и агендама… Наравно неки без икаквог циља, као муве без главе, најчешће и несвесни онога што чине…

Са овима последњима је најлакше, и њих треба пре сажаљевати него осуђивати, јер таквим је врло често потребна „стручна помоћ“. Они се и лако препознају- има их по свим групама, немају никакве мере у броју коментара и  постова. Чак им и није важно шта и где објављују, само им је важно да њихов профил, пост, или коментар  буде у „врху табеле“….

Међу таквима има и обичних „фб егзибициониста“, али има и правих „фб психопата“, који су у стању да нанесу и стварну штету… Недавно је страна штампа писала о случају жене, која је због расправе на Фејсу, оној другој „страни“ потпалила кућу…  

Дакле не треба их подцењивати, али против таквих је ипак најбоље оружје игнорисање… Јер као што рекох „Фејс је широко поље на коме свака будала може да истрчи“- пустимо их нека трче док се не изморе…

Али има ту мешетара и интересних група, са много мрачнијим и лукавијим намерама. Они наравно нису провидни као ови горњи. Углавном имају лажне, или полулажне профиле, неке веома интелигентно „срочене“, тако да  готово свако поверује у њихову аутентичност…

Они углавном не „пљују“ и шире раздор у нашој Српској ФБ заједници, на перфидан начин, служећи се полуистинама, пажљиво сроченим дезинформацијама,  и „убедљивим“ причама попут оне горње „Кољи , не буди…“  Умеју да буду веома симпатетични, највећи и најбучнији заштитнци наших националних и других интереса, патриоте који за то имају „необориве доказе“, итд….

 

НЕКА БАЦИ КАМЕН САМО ОНАЈ КО ЈЕ БЕЗГРЕШАН…

Дакле, није их лако препознати… Ко су „они“?

По мени ту има више категорија тих „мешетара“- има сигурно и неке „нелојалне конкуренције“, можда и неке ривалне политичке групације, обичних  режимских „јајара“, али засигурно има  и режимских и страних агената, којима је то једноставно  „посао“…

…Да убацују семе раздора међу нас, да нам растурају групе, уништавају „профиле“, шире дезинформације, гласине, дефетизам, и као што сам горе  већ споменуо-  растурају нам и последње националне институције, као и сваки покушај формирања заједничкг патриотског фронта…  

Дакле „посао“ им је да међу нас убаце семе раздора  и растуре наше јединство- уосталом можемо ли да им  замеримо- нарочито ако им је то „посао“!? Њима можда и не, али можемо и морамо сами себи, и нашој неспособности да их не препознамо и да им не наседамо…

Зато вас позивам драга браћо и сестре, да не наседате на којекакве гласине, дезиформације, и полуинформације. Вагајте све пажљиво, и пробајте да проникнете у позадину оног што вам се „нуди“… Лако је дискредитовати друге групе, покрете и појединце, јер нема безгрешних… И пре него што се баците каменом на некога, поведите се за оном библијском-  „Први нека баци камен онај који је безгрешан“… Сигуран сам да таквих нема међу нама обичним смртницима…

Ако се не дозовемо памети, и почнемо да трагамо за оним што нас уједињује и спаја, а не само за оним што нас разједињује и раздваја… стићи ће нас све клетве наших величанствених предака, и на крају нас неће остати довољно ни да се скупимо под ону „Тарабићеву шљиву“…

Покажимо и докажимо да немамо бољих пријатеља од себе самих…