Оставите коментар

КАКВЕ ИМА ВЕЗЕ ТАЈНИ АМЕРИЧКО ГРУЗИЈСКИ САМИТ ИЗ 2007 СА ДЕШАВАЊИМА У УКРАЈИНИ (ФБР ексклузива)


Тајна депеша Америчке амбасаде из 2007: Шакашвили упозорава САД да се Русија припрема да растури Грузију

 ***

Уводна реч аутора-преводиоца М. Новаковића…

Овај Викиликс текст (строго поверљиву дипломатску депешу из америчке амбасаде у Паризу, која је тада дошла у посед британског Гардијана) сам превео још крајем 2010 године. У прилогу је комплетан транскрипт са састанка грузијског председника Шакашвилија и његовог особља у Паризу са америчким државним званичницима и дипломатама, са америчке стране: Подсекретара Барнса, Специјалног изасланика за Косово Визнера, амбасадора Стејплетона-  и са грузијске стране: председника Шакашвилија, министра спољних послова Бежуашвилија, амбасадора у Француској Кудаве, шефа кабинета Шарадизе Данијела Кунина…

Садржај овог састанка је веома важан, јер се у њему јасно види званична америчка одлука да се наредне године (2007 – 2008) „испослује“ Косовска независност, упркос оштром противљењу Русије (што је вероватно „помогло“ русима да донесу одлуку о бескомпромисној војној интервенцији у Грузији).

Овај документ нам такође јасно указује на америчке покушаје да „поткупе“ или уцене Русију по питању Косова. Током овог састанка је у више наврата доведен у везу са Грузијом (поред Косова, Кипра, Молдавије) и „будући“ проблем Украјине, који се пред нашим очима управо претвара у ново светско жариште.

По мени је веома индикативан начин вођења дипломатије од стране Путина, пошто под тачком 9. овог документа можемо да приметимо један перфидан (и успешно реализован) дипломатски трик Путина да Шакашвилија „навуче“ да нападне Ј. Осетију, тако што му је сугерисао да га Ј. Осетија не интересује толико колико Абхазија и да му не би сметало ако се тај проблем реши „нечујно“, што је овај схватио као зелено светло за војну акцију против Осетије.  Што се на крају плиткоумном Шакашвилију и обило о главу, а Русији обезбедило алиби да војно интервенише и цементира независност Ј. Осетије и Абхазије.  

Можемо да видимо на примеру данашње Украјине да Путин и данас примењују сличну тактику, за разлику од бучног Запада и хистеричне „мајданске владе“, Путин „тихо“ гомила војне ресурсе у близини Крима, очекујући непромишљену војну акцију украјинске армије, која је сада под контролом екстремистичких „мајданских револуционара“. Последње вести упућују на то да ће до такве непромишљене војне интервенције од стране нелигитимног Кијева доћи, вероватно пре кримских избора заказаних за недељу дана. Уколико се ово моје предвиђање обистини, онда ћемо у Украјини вероватно видети поновљени „грузијски сценарио“ у форми руског војног „Блиц-Крига“, који се сигурно неће зауставити само на границама Крима!?

Дакле овај документ, поред тога што баца светло на закулисане дипломатске радње око Косова 2007 године, такође нам указује на америчке геостратегијске планове у региону пре седам година, када су јасно у контексту Косова спомињани и проблеми са Грузијом, Молдавијом, Кипром, Курдистаном и Украјином-  која се данас очигледно нашла на менију Западних глобалиста. Бојим се да су овај пут загризли исувише крупан залогај, и да ће председник Путин да им „помогне“ да им исти западне у грлу…

ФБР уредник М. Новаковић

rusi u osetiji

——————————————-

Извор: Британски Гардијан, Среда 1 Децембар 2010

Анализа и превод: СРБски ФБРепортер

————————————-

ОРИГИНАЛНИ ДОКУМЕНТ- ПРЕВОД И КОМЕНТАРИ М. НОВАКОВИЋ

Уторак, 26 Јуна 2007, 07:54

Строго поверљива секција 01 OF 04 PARIS 002725

SIPDIS

SIPDIS

DEPT FOR P(BAME) AND EUR

EO 12958 DECL: 01/01/2017

TAGS PREL, FR, NATO, EUN, GG, UNMIK, YI, RS, UNO

SUBJECT: U/S BURNS’S JUNE 13 САСТАНАК СА ГРУЗИЈЦИМА

ПРЕДСЕДНИК ШАКАШВИЛИ

РЕФ: ТИБИЛИСИ 1387

Означено као строго поверљиво од стране: Амбасадора Крега Р. Стејплетона, из разлога под тачком 1.4 (B&D)

Укратко:

1.         Комуникација описује веома напет састанак у Јуну 2007 између (узбуђеног) Михајла Шакашвилија и водећег Америчког дипломате Вилијама Барнса. Председник Шакашвили је тврдио да је Путин одлучио да од Грузије „отме“ сепаратистичке регионе. То предвиђање се обистинило. Кључни делови извештаја су подвучени.

1.         Јуне 13, 2007, 11:00

2.         Учесници:

Америчка страна: Амерички Подсекретар Барнс, Специјални изасланик за Косово Визнер, Амбасадор Стејплетон, службеник Бејм, записничар Тарнер

Грузијска страна: Председник Шакашвили, министар спољних послова Бежуашвили, Амбасадор у Француској Кудава, Шеф кабинета Шарадизе Данијел Кунин

3. УВОД: 13 Јуна на састанку са Грузијским председником Шакашвилијем, представник САД Барнс је потврдио да ћемо кренути са процесом независности Косова, али му је заузврат пружао гаранције да ћемо наставити да „обесхрабрујемо“ Русију против предузимања активности у погледу признавања независности Абхазије. Шакашвили је инсистирао на томе да је Путин лично укључен у одвајање Абхазије од Грузије. Био је забринут да ће Русија користити случај Косова пред Саветом Безбедности, нарочито да за узврат за Руску уздржаност у УН то искористи као оправдање за нови преседент по питању Абхазије. Барнс је осигуравао Шакашвилија да би сваки покушај Русије да призна Абхазију изоловао Русију међународно и тражио је од Грузијаца да избегавају да изазивају Русе. Шакашвили је тврдио да Грузијци поштују договоре, али да Русима не може да се верује; он је захтевао да Америчка влада стави јасно до знања Русима да је Кавказ буре барута. Такође је захтевао што хитнију разраду НАТО планова за Грузију као заштиту од Руског „авантуризма“. Барнс је убеђивао Шакашвилија да Грузија има Америчку подршку, наглашавајући да се заказивање НАТО конференције министара спољних послова, оригинално предвиђено за 7 Децембар, прилагођава стварању подршке међу Европским савезницима. Шакашвили је завршио наглашавајући значај Абхазије за Грузију, као и Црног Мора за Грузију и Украјину. КРАЈ УВОДА.

КОСОВСКА НЕЗАВИСНОСТ

4. Барнс је у уводу нагласио бескомпромисан став председника Буша по питању Косова, приватно и у јавности, током његове недавне посете Приштини и Софији. Барнс је казао да је председник јасно ставио до знања председнику Путину током самита Г8 да ће Косово постати независно. Русија ће можда успоравати такав исход, али га неће зауставити. УН су већ одузеле Косово од Србије, и на територији Косова се налазе Европљани и Американци, а не Руси, чије трупе су тамо да обезбеде мир и економску помоћ. Барнс је оквалификовао Руску претњу да призна Абхазија у знак одмазде због Западног признања Косова, као празну, узимајући у обзир да међународна заједница не би у томе подржала Русију (са изузетком Белорусије; Шакашвили је ту додао да би можда једино Венецуела подржала Русију). Барнс и Визнер су нагласили да је Секретарка Рајс јасно ставила до знања Путину и Лаврову да би признавање Абхазије била „смртна грешка“.

ПОСЛЕДИЦЕ ПО АБХАЗИЈУ

5. Шакашвили, који је био забринут због импликација Косовске независности по Грузију, упозорио је на недавну Путинову иницијативу, након педесетоминутног билатералног састанка, када је позвао Грузију да сарађује са Русијом, као одговор на Амерички став по питању Косова. Настављујући, да је Путин показао веома висок лични интерес по питању Абхазије, Шакашвили је тврдио да је Путин позвао Руске дипломате из Грузије да припреме документа у вези Абхазије. То је све довело до неких веома чудних пропозиција, укључујући Руску пропозицију задњем CIS самиту да би Грузија требала да се обрати олимпијском комитету са захтевом да организује Олимпијске игре у  Абхазији(хтео Путин да их навуче да изграде инфраструктуру за олимпијаду, па кад одсече Абхазију да има мање да улаже пара у реконструкцију, али се Шакал-швили већ пре тога упецао на Осетију- примедба преводиоца). Штовише, Руско признавање Абхазије је носило ризик активирања бурета барута на Кавказу. Грузија није имала намере да провоцира Русе, али емоције су биле снажне. Руси, који разумеју једино „чврст“ језик, би сваку флексибилност тумачили као слабост. Било је потребно да им се стави до знања да ризикују да актвирају експлозив у властитом дворишту, и да то може да им се обије о главу.

6. Шакашвили је упитао да ли  постоји неки други случај „quid pro quos („већ виђено“- слободан превод)“ осим Абхазије који би Русија могла да примени на случај независности Косова. Барнс је нагласио да САД тренутно покушава да нађе начине како да охрабри Руску абстиненцију, на пример евентуалним постављањем Комесара УН за Српске избеглице, или продужавајући преговоре између Срба и Албанаца за неких 3 до 5 месеци. Америчка влада је спремна да учини неке уступке Русима, под условом да се обезбеди Косовска независност. Визнер је додао да Америчка влада не пропозира никакву поделу између Косовских Срба и Косовских Албанаца. Шакашвили је нагласио да је важно да „ништа“ у погледу Косовске одлуке буде узето као преседан за друге конфликте; нити Грузија жели да буде асоцирана са таквим процесом на било који начин. Био је забринут да ће Русија користити преговоре у Савету Безбедности да убаци у амамдмане такав „језик“ који би касније оправдао Руску акцију по питању Абхазије. Барнс је нагласио да документа у УН доказују да је ова организација умешана у Косовски случај, због тога што је тамо ситуација управо супротна од оне у Абхазији.

ДИНАМИКА ЕУ, ФРАНЦУСКА ПРОПОЗИЦИЈА

7. Шакашвили потврдио да му је Путин обећао да ће ставити вето у УН на независност Косова. Барнс је одговорио да Путин није користио реч „вето“ у његовим дискусијама са Бушом; Визнер је нагласио да Руси користе опрезан речник, изјављујући да су „спремни да користе вето“ што није исто као да кажу да ће употребити вето. Барнс је подвукао да су Европљани генерално „исувише“ опседнути претњом Руског вета, углавном због подела које тај потез може да изазове у оквиру ЕУ. На пример, Словачка и Грчка су већ изјавили да ће се супротставити Косовској независности. Барнс је на свом састанку са Француским званичницима размотрио и друге аспекте „државничких“ игара око Косова.

8. Хватајући се за ранији коментар Барнса, да је Косово етнички 95% албанско, Шакашвили је напоменуо да је пола милиона Грузијаца протерано из Абхазије. Он је упитао како ће Америчка влада и други одговорити на могуће руске паралелне захтеве за међународно присуство, са циљем евентуалног (само) одлагања независности Абхазије. Он је захтевао од Барнса да одбаци такве руске аргументе, узимајући у обзир да су Руси одговорни за рат у Абхазији, и да то што чине је само стратешка игра да обнове своју стару империју део по део. Они су повратили Чеченију, желели су и Грузију, али пошто им то није успело, сада желе да узму Абхазију.

РУСКИ ПЛАНОВИ ЗА АБХАЗИЈУ

9. Визнер је одгворио да одвајање Абхазије, отвара питање консезуалног распада Совјетске Уније. Апеловао је на Тибилиси да не прави исту грешку као Београд одбијањем да се ангажује, и охрабрио је Грузијце да успоставе неформалне контакте са Абхазијцима. Шакашвили је одговорио да Абхазијци који одбијају контакте са владом Грузије, су под пуном контролом руске службе безбедности, и да су ефективно изолирани. Грузијска највећа нада је сада у томе да се развију економски и међународно и тако покажу Абхазијцима да им је боље да се повежу са Грузијом, него са Русијом. У овом тренутку, наравно Грузија за тако нешто има мале шансе. Он је приметио злослутно да је Путин само једном давно споменуо преговоре око Абхазије, да то после више не би поновио.

10. Шакашвили је подвукао да је Путин иницијално рачунао на промену режима у Грузији, али ти планови су пропали. Његов садашњи план је због тога да користи случај Абхазије да уништи Грузију. Русија такође од тога има користи стратегијски, јер тиме спречава алтернативне енергетске коридоре кроз Кавказ. Шакашвили је напоменуо, да супротно случају Абхазије, изгледа да су Руси одустали од коришћења случаја Јужне Осетије у игри против Грузије (тако су их навукли- примедба преводиоца). Путин је казао Шакашвилију да га није брига за Јужну Осетију, све док Грузија избегава крвопролиће и решава проблем „нечујно“. Мана тога је да такав приступ оставља Русији само један адут- Абхазију.

АМЕРИЧКА ПОДРШКА И НАТО ПЛАНОВИ

11. Коментаришући да Путин сматра САД својим главним противником и наглашавајући да Путин жели да остави иза себе наслеђе „чврсте руке“, Шакашвили је казао да само оштар приступ од стране САД може да натера Путина да прилагоди своје „непромишљено“ понашање и схвати шта све Русија ризикује. Он је предложио два специфична „детерента“ у поступању са Русијом:

1) Америка уз подршку Европљана мора редовно, вероватно месечно, да упозорава Русију против признавања Абхазије; и

2) Русима мора да се каже да ће Русија дестабилизацијом бивших совјетских република изгубити много више него било ко други. У односу на НАТО, Шакашвили је нагласио да је Грузија схватила закључке Акционог плана чланства НАТО само као обећање за раније учлањивање Грузије, а не као кључни „детерент“ против руског авантуризма.

——————-

12. Барнс је нагласио да је предмет Грузије и чланства у НАТО веома компликовано. Било би веома тешко захтевати од Европљана да сложе са тим плановима, у исто време када покушавају да се договоре око Косовског проблема. Ако би успели да реше проблем Косова почетком јесени, онда би било могуће да на децембарском састанку министара НАТО-а, или следећем самиту у априлу, погурати случај Грузије и њеног чланства. Он је посаветовао Грузијце да раде тихо и стварају подршку међу европским нацијама кроз реформе дизајниране да покажу како је Грузија спремна за НАТО чланство. Док с једне стране Американци тај проблем разматрају стратегијски, немци и французи се устежу да изазивају русе.

13. Шакашвили је био забринут да ако се одлука одложи до Букурештанског самита, онда Савезници неће хтети да остављају лош утисак на новоизабраног руског председника по овом питању. Он је мислио да би Секретарка Рајс требала лично да у име Грузије врши политички притисак у европским престоницама. Барнс је подсетио Шакашвила да Букурештански самит такође има на распореду доношење одлука у вези „Јадранске Тројке“ (Хрватске, Албаније и Македоније), као и Украјине. Барнс је изјавио одлуке Америчке владе везане за Грузију зависе такође од тога колико ће успети да створе подршку од кључних савезника: Немачке, Француске, Италије, Шпаније и Велике Британије. Шакашвили се понадао да у Русији неће доћи до неке кризе на јесен, што би по њему била катастрофа. Он је упорно понављао да су Руси често помињали Кипар, сугеришући могућност војне авантуре.

ГРУЗИЈСКЕ РЕФОРМЕ МОГУ ДА БУДУ ОД ПОМОЋИ

14. Барнс је подвукао значај реформе у убеђивању европских савезника да би подржали НАТО чланство за Грузију, наглашавајући реформе судства и слободу избора. Шакашвили је одговорио да Грузија ради на њима и да ће евентуално у томе бити успешна. Након тога је „злослутно“ наговестио да ће онда Европљани  тражити неки нови изговор да би одбили Грузијско чланство.

ПОСТУПАЊЕ СА РУСИЈОМ

15. Барнс је упитао Шакашвилија о његовом мишљењу о Руском “CFE” у односу на Истанбулски пројекат. Избегавајући директан одговор, Шакашвили је казао да је молдовски председник Веронин њему казао да он убудуће не очекује ништа од Руса у вези решавања проблема „Транснисистрије“, и да ће он убудуће тражити помоћ од европљана. Шакашвили никада није мање веровао да би Русија могла да решава проблеме Молдовије, Јужне Осетије, а камоли Абхазије. Путин је емотивно везан за Сочи и Абхазију је сматрао стратегијском локацијом, која има главну луку са великом дубином и 900 милиона барела нафте уз обалу, уз немерљиве потенцијалне количине на морском дну. Једина ствар која још спречава Путина да призна Абхазију био је његов  страх од Американаца, не Европљана. Америчка влада мора да буде чврста са Путином и да неутралише европску тенденцију попуштања Русији. Барнс је додао да је сентимент у Америчком конгресу негативан према Русији, али да председник покушава да успостави баланс, сарађујући са Русијом по питању анти-тероризма не-профилерације, у исто време критикујући Русију за недостатак слободе штампе и других слобода, као и за недавну интимидацију Естоније.

ГРУЗИЈА НЕ ПРОВОЦИРА РУСИЈУ

16. Барнс је сугерисао да је важно да Русија не може да искористи Грузијске провокације као разлог за акцију. Шакашвили га је убеђивао како Грузија зна да буде стрпљива, наводећи „тиху“ Грузијску реакцију не недавни неидентификовани напад на Грузијску територију, највероватније почињен од стране Руса- према њему. Говорећи да време ради за њих, такође је сматрао да би њима (Грузијцима) требало дати времена, он је убеђивао Барнса да Грузијска преференца увек била: реформисти, а не генерали, и да су чак и Руси били импресионирани стабилношћу и чврстином Грузијских реформи. Нажалост, Руски циљ је да ликвидирају реформе- и код себе, али и код других. У краткој дискусији о Естонији, Шакашвили је коментарисао да су Естонски лидери под претњом Русије почели да паниче(ти си нашо да кажеш зецу један- примедба преводиоца). Грузија је имала лошије искуство, додао је, али ћемо успети да останемо хладнокрвни до одређене тачке.

СТРАТЕШКИ ЗНАЧАЈ АБХАЗИЈЕ И ЦРНОГ МОРА

17. Шакашвили је нагласио стратешки значај Абхазије за Грузију, подвлачећи да реинтеграција провинције има потенцијал да утростручи Грузијску економију. Губитак Абхазије, супротно, би уништио Грузијску „кичму“. Описујући Руску стратегију око Црног Мора, изразио је забринутост да Америчка влада потцењује значај Црног Мора. Барнс се сложио да до сада Савезници нису показали довољно интереса за регион, али да је то управо један од разлога зашто је за будући НАТО самит 2008 изабран Букурешт. Шакашвили је коментарисао да Турци посебно желе да се реше НАТО-а, да би остварили властити утицај у региону, и сматра да би велико војно и политичко присуство Западних сила на Црном Мору било „детерент“ против Русије, и ојачало Грузију и Украјину. Супротно томе, Турска окупација дела Ирака, само би охрабрила Русе да прате такав пример. Барнс је информисао Шакашвилија о напорима Америчке владе да реше PKK (курдски) проблем у северном Ираку, Турској и свуда другде.

СУСРЕТ СА САРКОЗИЈЕМ

18. Шакашвили је закључио састанак захтевом за савет како да поступа са француским председником Саркозијем. Амбасадор Стејплетон и Визнер су описали Саркозија као јасног говорника који има обичај да комуницира отворено и директно. Такође су споменули Саркозијев скептицизам везан за Руске намере. Поздравили су Шакашвилијеву одлуку да га сретне на  почетку његове каријере, с обзиром да је могуће да ће се он ускоро  доказати као кључни и доминантни европски лидер. Барнс је охрабривао Шакашвилија да поднесе извештај Саркозију у вези његових политчких процена Турске и Русије. Шакашвили се сложио да је Саркозијева одлука да се сретне са њим била веома важан гест.

У потпису: СТЕЈПЛЕТОН (амбасадор САД)

Превод: Миодраг Новаковић

Извор: http://www.guardian.co.uk/world/us-embassy-cables-documents/113393

Advertisements

ВАШ КОМЕНТАР...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: