3 коментара

МАСАКР У ОДЕСИ – ИЛИ ПРИЧА О КИЈЕВСКОМ ХИТЛЕР ЈУГЕНДУ… М. Новаковић


У једном од пролаза одсечена људска глава, беспомоћном младићу на тргу испред синдикалне зграде, која ће ускоро претворити у кућу ужаса и масовне погибије „оних других“, одрубљено стопало (вероватно секиром). Ако је некоме била потребна модерна илустрација Дантеовог пакла, призори са улица Одесе тог дана су били више него „пригодни“…

*****

Масакр у Одеси- Или прича о Кијевском Хитлер Југенду…

6 мај 2014, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

ХитлерЈугенд

—————————————-

Живимо у модерном добу супериорне електронске комуникације и медија, што нам нажалост често омогућава да будемо живи сведоци стравичних злочина у „стварном времену“, који се понекад одигравају и хиљаде километара далеко од наших домова…

Ако је неком ових дана био потребан живи пример пословице о „вуку у јагњећој кожи“, требао је само да се виртуелно прошета улицама Одесе трагичног 2 маја, и пажљиво загледа у „невина“ и младалачка лица кијевског „Хитлер-југенда“, како раздрагано припремају, на сунчаним и мирољубивим трговима Одесе, „молотовљеве коктеле“, којима ће неколико минута касније спалити своје омражене „бубе златице“- Израз којим они подругљиво називају украјинске грађане руске националности- због сличности у боји и „дизајну“ рибона „Светог Ђорђа“ (симбола руске антифашистичке победе) који они поносно носе на својим реверима- и овог сићушног разнобојног инсекта.

Они мало старији од њих, су такође „раздрагано“ шетали улицама руске Одесе, носећи такође у својим душама, готово надреалну, количину патолошке мржње према својим руским суграђанима – а у својим „младалачким“ рукама секире, безбол палице, шипке, пушке, пиштоље, лукове и стреле…, и наравно омиљено оружје свих нацистичких кукавица новог „Европског Рајха“, каме за клање живих и беспомоћних људи, лежерно упаковане у корице на њиховим опасачима…

———————-

Убрзо је почео погром свих оних који су и најмање споља подсећали на Русе, или су покушавали да јавно протестују њихову бестијалност, и наравно свих оних који су се усудили да на својим грудима тог дана носе руски симбол антифашизма (рибон „Светог Ђорђа“).

Такви су немилосрдно пребијани, осакаћивани и убијани- неки насред улица и тргова, али много више њих у бочним хаустерима и пасажима. О томе постоје многобројни фото и видео записи, али права слика покоља у Одеси се добије тек када се пажљиво прегледају вишесатни видео снимци, успоравањам и „замрзавањем“ видео кадрова. Свако ко то уради (а аутор ових редова јесте, и то са тешком мучнином у стомаку, али из преке потребе да се то зло сагледа у целини) схватиће праве размере фашистичког масакра у Одеси…

Лично верујем да је званичан број убијених и осакаћених грађана руске националности, или оних који су „само личили“, врх леденог брега, и да Фашистичка војна хунта из Кијева, која ефективно контролише власт (и полицију) у Одеси, још увек пажљиво уклања трагове властитог злочина. Овде сви можемо да будемо сигурни у једно- стравичан масакр и „фолс-флег“ операција у Одеси су се одиграли у пажљивој режији кијевске про-западне хунте и по сценарију ЦИА саветника специјализованих за застрашивање цивилног становништва (civilian harassment strategy) и формирање „ескадрона смрти“, све по сценарију који смо ми Срби итекако осетили на својој кожи током режираног распада Југославије 90их година…

Ти успорени снимци приказују сав ужас и бестијалност украјинско-фашистичког масакра над недужним грађанима руске националности.

Фашистичке фаланге, неки камуфлирани као „присталице федерализације Украјине“, други носећи отворено нацистичке симболе, већина умотана у украјинске заставе, или без икаквих симбола, су готово лежерно и потпуно хладнокрвно, премлаћивали, сакатили и убијали „оне друге“…

—————————-

У једној од почетних сцена, и у једној од главних улица Одесе, гомила батинаша, углавном у борбеним униформама, са шлемовима на главама и маскама на лицу- неки јасно означени као Десни сектор, батинама и шипкама су премлаћивали два млада човека, све док нису били сигурни да жртве више не дају знаке живота.

У следећој сцени гомила разуларених фашиста јури групу људи у споредни пасаж. Тамо ужас, у правом смислу те речи. Одвлаче две младе девојке у грађевински канал у двориште иза пасажа, и бездушно их туку палицама. Једна успева да искочи и побегне (бар се надам, јер док је бежала, бездушно је гоњена и шутирана од више чланова кијевског „Хитлер Југенда“), друга бива бездушно млаћена безбол палицом, све док није престала да даје знаке живота. Њено тело остаје да лежи непомично у каналу, док припадних Десног сектора са зеленим шлемом на глави, проверава да ли даје знакове живота…

Средовечни човек који се вербално супротставља бива пребијен на лицу места, и вероватно убоден ножем у врат. На лицима околних станара страх, очај и беспомоћност. Неспособни и немоћни да се супротставе овако организованом и бројном терору хиљада наоружаних припадника фашистичих фаланги, који су углавном тог дана доведени (довежени) планирано (споља) у њихов град- све то посматрају са неверицом и ужасом на лицу.

У једном од пролаза одсечена људска глава, беспомоћном младићу на тргу испред синдикалне зграде, која ће ускоро претворити у кућу ужаса и масовне погибије „оних других“, одрубљено стопало (вероватно секиром). Ако је некоме требала модерна илустрација Дантеовог пакла, призори са улица Одесе тог дана су били више него „пригодни“…

————————————-

Из већ запаљене синдикалне зграде, са виших спратова искачу очајни људи бежећи од пожара, и у додиру са асфалтом или гину, или бивају брутално премлаћивани палицама и шипкама од стране младих припадника кијевског „Хитлер Југенда“, уз повике слава Украјини.

Срамота ме да признам, али прва асоцијација тог готово лежерног и хладнокрвног „доубијања“ људи са тешким преломима и повредама од скока, прво ме асоцирала на (овде на Западу безброј пута пуштане сцене на водећим тв станицама) бруталног убијања (такође палицама) беспомоћних фоки на снежним „пловећим острвима“ Њу Фаундленда, окупаним у крви тих беспомоћних животиња.

„Једина разлика“ је у томе што се те животиње умирале уз језиве крике , док су полуживи и полуспаљени људи, који су лежали беспмоћно на асфалту, одлазили Богу на истину, готово без иједног крика (наравно, Руси нису „фоке“, тако да тих стравичних сцена нема на стерилним западним медијима). Вероватно у жељи да се њихова агонија што пре оконча у толико стравичној ситуацији, да им је и смрт представљала неку врсту спаса !?

——————————-

Камера улази у зграду ужаса, још пуну дима, свуда лешеви ненаоружаних цивила. Многи на гомили, кремирани живи (попут жртава нацистичких логора из Другог светског рата), неки са рупама од метка у телу, углавном на челу, што упућује да су ликвидирани и близине, одмах по заузимању зграде.

У једној просторији нагорела тела младића и девојке у џинсу.

Једна од најстравичнијих сцена је млада руска жена у поодмаклој трудноћи, тела забаченог уназад преко канцеларијског стола, са готово преломљеном кичмом. Око њеног врата вишеструко умотан електрични гајтан. Она и њено нерођено дете су брутално убијени спором и ужасном смрћу- удављени тим гајтаном. Пар дана касније на вебу, фашистичке фаланге приказују њено беживотно тело уз подругљиве коментаре Убијена руска мама- Слава Украјини.

———————–

Кијевски „Хитлер Југенд“ нема никакве милости нити саосећања, ни према жртвама својих злочина, ни према онима који су ових дана у Одеси у дубокој жалости. Већ следећи дан се враћају организовано у хиљадама на место злочина (и до зуба наоружани), и поново скрнаве „зграду ужаса“ у Одеси. Са ње скидају руску заставу и постављају своју украјинску

…Можемо слободно да кажемо фашистичку. Јер након свих ових трагичних догађаја у Украјини и стравичних злочина који су почињени у последњих пар месеци под том заставом; Та плаво-жута крпа је данас постала нови фашистички симбол бриселске Европе.

————————-

Следећи дан испред „зграде ужаса“ се скупљају очајни и револтирани рођаци, пријатељи и суграђани- побијених, осакаћених, и ухапшених жртава масакра. Одлазе пред полицијску управу и успевају да својим присуством присиле власти да пусте на слободу преживеле жртве масакра.

Један од њих, човек средњих година, по имену Вања, сведочи пред камерама присутних медија- како је у масакру страдало бар три пута више жртава, од званично објављеног броја, од стране оних истих из Кијева (који су и стајали иза масакра).

Вања тврди да је у згради бездушно убијена и једна мајка са два детета, као и више жена, да су многе полуживе жртве (као и лешеви) одвлачене у подрум, и тамо додатно мучене и зверски убијане. Он такође наводи да су њихови лешеви премештени (сакривени) на једној локацији, која се налази шест километара од Одесе…

————————–

На другом видео снимку , његову причу у многим детаљима потврђује млада девојка која је преживела масакр у синдикалној згради. Та девојка је заједно са друге 3 жене и 12 мушкараца била забарикадирана у једној канцеларији. Мушкарци су очајно покушавали да блокирају врата која су попуштала под налетима крволочних припадника кијевског Хитлер Југенда. Након што су фашисти убацили неки гас кроз напукнута врата, браниоци су попадали на под.

По сведочанству те девојке (која је по последњим вестима потражила уточиште и азил у Русији да би избегла линч од стране кијевских фашиста – иначе ради се о етничкој украјинки) потом је почело бездушно убијање ватреним и хладним оружјем, прво мушкараца, па потом и жена (само у тој просторији убијено је петнаест људи). Према никоме нису имали милости. Њу су „саслушавали“ око 15 минута пошто је код себе имала кијевски пасош и тврдила да није рускиња – и у моменту када су се појавили ватрогасци и полицајци, она је искористила ту прилику и побегла је из зграде. Потом је дала јавну изјаву за медије. Након тога и на њу је отворена сезона лова…

Тренутно у Одеси и око Одесе је прави лов на све преживеле сведоке масакра.

———————

Наравно о детаљима ове трагедије, нема готово ни речи у западним медијима. Нарочито од своје „демократске јавности“ прикривају податке ко су прави починиоци овог монструозног масакра над руском популацијом у Одеси. Шта више, самим жртвама сада се монструозно приписује кривица за властиту смрт и тешке телесне повреде- док се починиоци јавно награђују за своја злодела.

На крају, желим да напоменем (што је и очигледно) да нисам желео да овај пут илуструјем свој текст „пригодним фотографијама“, којима су иначе ових дана преплављени и наши и светски медији.

Имам утисак да код свих нас долази до извесног „мултимедијског засићења“, и вероватно неке врсте отупелости на праве размере људске трагедије, коју је понекад визулено тешко разликовати између холивудске филмске фантазије и сурове животне стварности.

У том смислу, моја жеља је била да ову трагичну причу сагледате не својим очима, већ својом душом. Да ли сам у томе успео, то ћете сами најбоље оценити…

 

Miodrag Novakovic 2012 portret- wide

„Очевидац“  (Про)Западног Злочина у Одеси: Миодраг Новаковић

Лирски записи

О „човеку звери“….

Тек сада се открива и показује шта је све Запад, у сарадњи са Ватиканом, вековима припремао и стварао у својим демонским ложама и рептилским лабораторијама.

Створио је човека-звер, звер крволочнију од свих природних а дивљих звери!

Та западна човеколика звер данас чини такве ужасе и грозоте у украјинским градовима (а највећи се ужас догодио у Одеси), какве словестан човек, божанско биће и битије, не може да појми и схвати.

Заиста, то нису људска бића, већ демони у људском физичком телу!

Зашто кажем да нису људска бића, већ демони у људском физичком телу?

Зато што древна ведсрбска пророчанства кроз векове најављују управо ово време ужаса и пакла на Земљи, време када ће људи – словесна и божанска бића – водити свети рат против најгрознијих бесова (демона) у физичком телу.

Ово је судбоносни рат по словесно човечанство, зато што су демонске војске толико нарасле и ојачале, те тако ојачане кренуле у затирање Словена, а превасходно Срба и Руса, да више не смемо часа часити, да не смемо оклевати, већ се припремати за свети рат; рат у којему ће победити или словесна (божанска) бића, или бесловесна (бесовска) небића.

Оно што Словени, оно што Срби и Руси, пре свега, морају убрзано да освесте, јесте ово: пред нама не стоје људи, већ демонске звери, и рат у који улазимо мора бити рат до коначног истребљења демонских звери.

У том рату нема ни православног ни будистичког милосрђа, већ коначан и немилосрдан обрачун за сва времена.

И то је велика опсена, што ми њих називамо неофашистима или неонацистима – јер кад их тако називамо, онда им придајемо какве-такве атрибуте људског и словесног – будући да они уопште нису људска бића, да немају ни искру људскости и човечности, већ су то древни крвожедни демони привремено настањени у људском физичком телу.

У рату против древних демона-звери нема места никавом милосрђу, никаквом праштању, јер демони не знају ни за какво милосрђе и ни за какво праштање.

С њима нема разговора и договора; против њих се једино ратује на начин наших древних предака, неустрашивих и посвећених ратника.

Драган-Симовић-нова

Песник Драган Симовић

Advertisements

3 comments on “МАСАКР У ОДЕСИ – ИЛИ ПРИЧА О КИЈЕВСКОМ ХИТЛЕР ЈУГЕНДУ… М. Новаковић

  1. Reblogged this on СРБСКИ ЖУРНАЛ and commented:
    Имам утисак да код свих нас долази до извесног „мултимедијског засићења“, и вероватно неке врсте отупелости на праве размере људске трагедије, коју је понекад визулено тешко разликовати између „холивудске“ и животне стварности. У том смислу, моја жеља је била да ову трагичну причу сагледате не својим очима, већ својом душом. Да ли сам у томе успео, то ћете сами најбоље оценити…

  2. ВЕШТО ОРГАНИЗОВАНА ПРОВОКАЦИЈА „ДАМЕ СА ОРЕОЛОМ“ И НЕВЕРОВАТНО ДИВЉАШТВО ПРОЕВРОПЕЈАЦА ИЗ ЗАПАДНЕ УКРАЈИНЕ, ЈАСНА СУ СЛИКА НИВОА СВЕСТИ И РАЗУМА РАСЕ САПИЈЕНСА НА ЗАПАДУ !

    Tue, 6 May 2014 20:45:45 +0000 от „СРБски ФБРепортер“ : >Editor posted: „У једном од пролаза одсечена људска глава, беспомоћном младићу на тргу испред синдикалне зграде, која ће ускоро претворити у кућу ужаса и масовне погибије „оних других“, одрубљено стопало (вероватно секиром). Ако је некоме била потребна модерна илустрациј“ >

  3. Simovic opet prorice u ime Rodoveraca i nekom rodoverskom ratu i napada Pravoslavne time da vise nema ni Pravoslavnog ni Budistickog milosrdja vec da je vreme za rat Rodoveraca. Za informaciju „neobavestenom“ Simovicu (mada sam siguran da on to ipak dobro zna kao pripadnik takozvanog „rodoverja“), pravoslavni su uvek vodili ratove i vodice, kako protiv papazma tako i protiv svake lazi i klevete u koju spada i rodoverje.

ВАШ КОМЕНТАР...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: