3 коментара

Дипломци трче почасни круг- Или кад гробари и вечити студенти „докторирају“- Србијо бери кожу на шиљак…


ЖИВКА: Па шта, има ваљда неке разлике између мене и Нате. Моја мајка је шила у Војној шивари, али је зато мене лепо васпитала. Ја сам свршила три разреда основне школе и, да сам хтела, могла сам још да свршим.ЖИВКА: Не питам те ја шта је право а шта није, него те питам какви су то закони у овој земљи, кад полиција не може да забрани новине које вређају једну министарку?… ЖИВКА: Ама, какво те стишавање снашло, црни Васо! Зар изгрдили ме и нагрдили и нафарбали свима бојама у новинама, а ти мени да се стишам! Море, земљу  ћу да прогризем, па ћу да га нађем, а већ кад га нађем, запиштаће мајци и проклињаће час када је научио да пише. Задавићу га, разумеш ли, ево овим ћу га рукама задавити... („Госпођа Министарка“, Б. Нушић)

——————————————-

ДИПЛОМЦИ

 

Дипломци трче почасни круг- Или кад гробари и вечити студенти „докторирају“- Србијо бери кожу на шиљак…

5 јун 2014, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

Miodrag Novakovic 2012 portret- wide

Најезда „сумњиво доквалификованих“ режимских „скакаваца“ у нашем политичком и парламентарном животу поприма забрињавајуће размере. Скупштинске клупе, али што је још „стравичније“, и врхунске државничке функције, и министарске фотеље су данас, више него икада пре, препуне оних који не само што немају дана стварног радног (или чак и „животног искуства“), него је сада ту новокомповану политичку буржоазију спопала и права „титуломанијска“ пошаст…

…Тако да ових дана готово свакодневно сазнајемо, углавном путем режимских таблоида, како су перјаници ново успостављене „апсолутистичке политичке позиције“, напрасно и „пост-мортем“ докторирали, или бар дискретно дипломирали, на неком од новокомпованих, ниско-академских, али зато високо-профитних- високо-школских институција, сумњивог (про-западног) морала…

——————

diplomirani-c5a1trajkac48d-gladju-diplomu-potpisao-lic48dno-irinej

Вероватно је најдрастичнији случај „преподобног“ председника државе Србије, познатијег као „Тома од Бајчетине“, за кога је педантни адвокат Зоран Красић, иначе његов бивши страначки колега, непобитно утврдио да је у (наводно) време када је полагао испите на факултету, седео у посланичкој клупи Народног парламента, побијајући тиме све законе физике. Касније смо сазнали, да је г. Николић, чак и напрасно докторирао док је „пеко ракију у родној Бајчетини. Ево, уосталом шта је „Блиц“ забележио тим поводом:

„Beograd — Blic piše, posle uvida u studentski dosije lidera SNS Tomislava Nikolića, da je on drugu godinu završio za samo tri dana.

List navodi da je došao u posed originalnog studentskog dosijea Tomislava Nikolića iz koga se može videti da je tu godinu predsednički kandidat SNS na Fakultetu za menadžment u Novom Sadu završio u roku od 13. do 16. juna 2005.

Blic navodi da u Nikolićevom ŠV obrascu nisu navedeni adresa ni telefon, a da u semestralnim listovima nema pečata fakulteta ni potpisa dekana.

Kako se vidi iz dokumentacije, Nikolić je Fakultet za menadžment upisao 2003. Ipak, on je diplomu i svedočanstva iz srednje škole, što se jasno vidi na njima, izvadio tek u avgustu 2004, što znači da je morao da ih priloži fakultetu sa najmanje godinu dana zakašnjenja. Za većinu, ni polaganje prijemnog ne bi bilo moguće bez tih dokumenata, piše Blic.

Taj list tvrdi i da je Nikolić većinu ispita polagao onda kada mu je politička karijera bila najintenzivnija. Naime, prvu godinu je “očistio“, kako tvrdi Blic, 2004. u jeku kampanje za lokalne izbore. Drugu je završio za samo tri dana, od 13. do 16 juna 2005, dok je u isto vreme po svim medijima odgovarao na optužbe Nataše Kandić da jeu mešan u ratne zločine .

Tokom 2005. i 2006, kada mu je zbog visokog proseka odobreno ubrzano studiranje treće i četvrte godine zajedno, uspeo je da ugovara predizborne kampanje, dodaje Blic.

Ispada da je Nikolić tokom 2006. uspevao da u samo nekoliko sati da gostuje na radiju, daje intervjue novinama i da stiže na ispit. Jedan je čak položio jutro nakon proslave dvogodišnjice postojanja SNS u beogradskoj Areni.

Interesantno je takođe, dodaje Blic, da je 30. septembra 2004. položio ispit iz psihologije, a veče pre toga je bio na završnom mitingu Vučića u Beogradu.

Svo vreme studija na Fakultetu za menadžment i mastera na FIMEK-u Nikolić je imao podršku profesora Ljubiše Stojmirovića, jedinog čoveka koji ga se seća sa studija i inače člana GO SNS-a. Isti profesor bio je i na rednom broju 24 na izbornj listi naprednjaka.

Blic saznaje i da je Nikolić kod tog profesora položio 6 ispita, a on mu je kasnije bio i jedan od mentora i član komisije kada je branio master na FIMEK-u.

Ispada takođe, da je Nikolić i diplomski i master rad uspeo da pripremi u jeku dve kampanje, za manje od dva meseca. Diplomski rad je odbranio 19. januara 2007, za vreme kampanje za parlamentarne izbore, a koji je prijavio 26. novembra 2006. Temu iz mastera je prijavio 15 aprila , 11. maja je formirana komisije, a već 26. juna 2011. on je uspešno odbranio rad, zaključuje Blic. (sreda 16.05.2012)

—————-

10342429_662735767154233_3105984611543945706_n

Најновији случај „најновије склепаног“ министра унутрашњих послова „Др“ Небојше Стефановића, поред тога што је изазвао политичке и легалне контраверзије, такође је постао предмет „хумористичке обраде“ у медијима, али оно што је веома забрињавајуће, и предмет „пара-државне“ цензуре.

Иницијални чланак на сајту „Пешчаник“, који је веома исцрпно и аргументовано документовао, у најмању руку, сумњиву вредност његове „брзопотезне докторације“, је такође брзо-потезно уклоњен са интернета. Наравно да је то изазвало контраефекат, па је тај чланак „реанимиран“ на стотинама других сајтова и блогова.

Наравно „интернет форензички“ траг о битисању тог чланка на „Пешчанику“ постоји (у доњем фото прилогу) и недвосмислено доказује прљаве „сајбер игре“ напредњачког режима, који више не преза ни од најцрњих облика цензура и полицијске репресије. Свакако, то све не треба да нас чуди, када се на челу полиције управо налази главни осумњичени „плагијатор“, једног „доктората сумњивог морала“…

др стефановић - неша слина

Не упуштајући се у све академске аргументе оспоравања ове сумњиве докторске дисертације, следећи пасус (из инкриминисаног чланка „Пешчаника“) неоспорно указује на сву безвредност овог „квази-академског“ папира, који је себе нашао у функцији малограђанског декорисања новокомповане српске „политичке буржаозије“, која као да је пресликана из „историјско-орвелијанског“ књижевног дела Бранислава Нушића: „Госпођа Министарка“…

  • Према званичној биографији, министар Стефановић је 2011. године стекао звање магистра економских наука на Мегатренд универзитету, да би јуна 2013.године, на истом универзитету одбранио докторат. Тема докторске дисертације је “Нова улога стратегијског менаџмента у управљању локалном самоуправом (пример града Београда)”. Докторске студије са израдом дисертације обично трају од три до пет година и одликује их мукотрпни рад и велика посвећеност. (Пешчаник)

10342630_10201911192933607_1426719732_n

…И као што је недавно (током гостовања у „Утиску недеље“) наш чувени драмски писац Душко Ковачевић приметио – да је наша политичка малограђанска сцена још трагикомичнија (од описа у овом књижевном делу), јер су се наши новокомповани и „титуло-манијски“ искомплексирани државници и министри, готово сви до једног претворили, не у „Нушићеве министре“, већ у „Министарке Живке“…

Ипак прави мотиви драстичне (пара)режимске цензуре овог новинарског артикла, вероватно леже у закључном пасусу чланка „Пешчаника“ на горњу тему:

  • У свом експозеу Народној скупштини, председник Владе Александар Вучић навео је да је забрињавајуће што “школовани кадар који остаје [у Србији] у великој мери има дипломе сумњивог квалитета захваљујући урушеном образовном систему”. Ево прилике да председник Владе и остале надлежне институције реагују, и речи поткрепе делима. (Пешчаник)

1452289_274027409430356_2082703549_n

Очигледно се „Пешчаник“ дрзнуо да прозове апсолутистичког господара Србије, Александра Вучића (такође познатог као „Аца Минхаузен“) да своје речи (на овом конкретном примеру) поткрепи делима.

Узимајући у обзир осведочени „рекорд“ г. Вучића да ради управо супротно, и да у свом политичко-државничком деловању, готово „педантно хронично“ демонстрира раскорак између својих речи и дела – онда није тешко разазнати мотиве режимске „сајбер репресије“ према „Пешчанику“…

—————–

dr-house-tomislav-nikolic

Овде бих, ипак хтео да укажем на другу врсту проблема са којом се, суочава данашња „евро-поунијаћена“ Србија, којој се у поплави свих могућих приватизација и других „националих девалвација“, намећу и приватне школске институције „сумњивог морала“.

За разлику од наше земље, на чијем челу се налази обешчашћена режимска клика и „Нушићевска покондирена тиква“, на (хипотетички) „трулом западу“, са кога углавном увозимо литералну трулеж- приватне високо школске институције, нарочито „брзопотезни колеџи“ су најмање вредновани, и ако неко жели да пронађе добар посао у признатој струци (често и државни) онда је то готово немогуће остварити са дипломом приватних универзитета и колеџа.

Чак и тај „трули запад“ препознаје чињеницу да профитни карактер тих институција успоставља примат у односу на академски, тако да су приватне „пост-средњошколске интитуције (“post-secondary institutions”) на Западу углавном прихваћене као „нужно зло“, и то већински у случајевима краткорочних специјализованих образовања за неке дефицитарне струке, када јавни школски систем није у ситуацији да произведе довољан број одређених кадрова (дефицитарних професија).

Испити на већини тих приватних колеџа су описног карактера, или у „ниским“ процентима (рецимо 60%- пролазна оцена) уз дозвољено преписивање („open book“ систем) – те су тако дизајнирани да на њима „падну“ једино они, који на њих и не изађу. Али као што је то демонстрирано на примеру председника наше државе, овде да би неко положио испит на приватним факултетима „сумњивог морала“, не мора чак ни да буде тамо „физички присутан“!?

Наравно, све је то везано за претходно споменути профитни карактер тих приватних „високо-школских установа“, који је очигледно у сталном „конфликту интереса“ са својим наводним академским карактером. Једноставно, „приватници“ (власници тих квази-школских установа) знају да ако студенти (који иначе дебело плаћају за њихове „образовне“ услуге) падају на испитима, онда аутоматски пада и интересовање, нарочито код дела српске „титуломанијске јавности“ за њиховим „дипломама и докторатима“.

…А наше „Госпође Живке“ дебело плаћају за своје дипломе и докторате, не питајући шта кошта…

—————

У ПРИЛОГУ, НЕКИ ИНТЕРЕСАТНИ ИЗВОДИ ИЗ „ГОСПОЂЕ МИНИСТАРКЕ“, Б. НУШИЋА (НАСТАЛЕ ПРЕ ЈЕДНОГ ВЕКА), КОЈИ У МНОГИМ ДЕТАЉИМА ВЕРНО ОДСЛИКАВАЈУ МАЛОГРАЂАНСКИ И ПОЛТРОНСКИ КАРАКТЕР ДАНАШЊЕ СРПСКЕ „ВЛАДАЈУЋЕ КЛИКЕ“…..

ЖИВКА: Па шта, има ваљда неке разлике између мене и Нате. Моја мајка је шила у Војној шивари, али је зато мене лепо васпитала. Ја сам свршила три разреда основне школе и,  да сам хтела, могла сам још да свршим. Да ја нисам била таква, не би мене твој отац узео, он је био већ чиновник кад ме је узео.

——————

ЖИВКА: Како шта? Још питаш. Ја сам rocпoђa министарка! (Удари у сладаксмех од задовољства.) Ју, убио ме бог, чисто не верујем својим рођеним ушима. Кажи ми, Даро, ти!

—————-

РАКА (улети): Мама, знаш шта је ново? Тата је постао министар. ЖИВКА (љуби га): Е, а ко ти је казао, чедо. РАКА: Кажу ми деца и мене су одмах прозвали министарско прасе. ЖИВКА: Мангупска посла. Више се нећеш дружити са тим мангупима. РАКА: Него с ким ћу? ЖИВКА: Дружићеш се одсад с децом енглеског конзула. РАКА: А није то ништа што су ме назвали прасе, него су ми псовали и мајку. ЖИВКА: А знају ли они да је твој отац министар? РАКА: Знају, па баш зато и псују! ЖИВКА: Записаћеш ми ту безобразну децу, па ћемо их преместити у  унутрашњост: и децу и разред и учитеља. У овој земљи мора једанпут да буде реда и да се зна коме се сме псовати матер, а коме не сме.

—————–

ПОПОВИЋ (појављује се на вратима под цилиндром). ЖИВКА (грли га): Министре мој! ЧЕДА и ДАРА (љубе му руку): Честитамо! РАКА (раздере се из свег гласа): Доле влада! ЖИВКА (скочи као опарена и, како је била већ прихватила из Поповићеве рукецилиндер, она га натуче Раки на главу да му тако угуши глас): Куш, проклето штене! Убио га бог, да га убије, и кад га родих овако проклета!

———————

ЖИВКА: Наредите да одмах после подне, у четири сата, дође овде министарски фијакер. ПОПОВИЋ: Шта ће ти то? ЖИВКА: Пусти ме, молим те! Хоћу да се провозам трипут од Калемегдана доСлавије, па макар после умрла. Наредите, господине Перо!

—————–

ЧЕДА (отвори пакет, вади једну визиткарту и слатко се смеје). ДАРА (наилази из собе): Шта се ти тако слатко смејеш?… ЧЕДА: Ама, како да се не смејем? Читај, молим те! (Даје јој визиткарту.) ДАРА (чита): „Живана Поповић министарка”. (Говори.) Па шта? ЧЕДА: Како па шта? Откуд се на картама пише „министарка”! Као да је то занимање: министарка. ДАРА: Па кад она неће никог да запита, но све сама ради. ЧЕДА: Па онда- шест стотина визиткарата! Колико година мисли она да ће бити министарка? Или мисли можда да своје визиткарте растура по народу као прокламације? ДАРА: А, видиш, написала Живана.ЧЕДА: Па да, госпа Живка јој је просто, није министарско име. А где је она, богати, од јутрос?

—————

ЧЕДА: Златан зуб. ДАРА: Забога, мама, па теби је тај зуб био потпуно здрав. ЖИВКА: Па био је здрав, дабоме. ДАРА: Па што си навукла злато на њега? ЖИВКА: Него! Какво је то питање? Зар госпа Драга има златан зуб, зар госпаНата има два златна зуба, па чак и госпа Рокса протиница има златан зуб, а ја да га немам! ЧЕДА: Па да, откуд има смисла то: министарка, а да нема златан зуб… ЖИВКА: Па дабоме! Кад дође тако неко отменији у посету, па се у разговору насмејем, а мене чисто срамота.

——————-

ЖИВКА (прилази телефону. Вади из ташне једну цедуљу на којој је записан дотични телефонски број): … Је л’ то централа?… Дајте ми, молим вас, (гледа у цедуљу) 5872… ало… је л’ то фотограф Пешић?… Ви сте?… Овде је госпа Живка министарка. Је л’ те, молим вас, нисам вас ни питала, кад ће бити готове слике?… Тако… а не може раније?… Ал’ гледајте, молим вас, да испадне лепо. Највише ми је, знате, стало до тога, ако потражи који страни лист моју фотографију, па да буде лепо. Знате како је то за иностранство!…

—————–

ЖИВКА: Хтела сам да вас замолим за једну услугу. НИНКОВИЋ: На мене можете, госпођо са поуздањем рачунати. Же сви ту та феа вотр диспозисион! ЖИВКА: Кажу да ви знате сва правила… како да кажем… НИНКОВИЋ: Правила отменог друштва; л бон тон ди гран монд. О госпођо, отменост, то је готово атмосфера без које ја нисам кадар да дишем; отменост је моја природа. ЖИВКА: Па, знате, ја сам обавезна да примам. Мислим, знате, да ступим у везе и са овдашњим страним посланицима, па бих желела да уведем у моју кућу отменост.

——————–

НИНКОВИЋ: Госпођа, разуме се, пуши? ЖИВКА: Таман! Не могу чак ни дим да трпим. НИНКОВИЋ: И то, госпођо, морате научити, јер без цигарете се не да ни замислити отмена дама. ЖИВКА:. Јух, бојим се угушићу се од кашља. НИНКОВИЋ: Знате како је: отмености ради човек мора погдешто и да поднесе. Ноблес оближ. И још нешто, госпођо, ако ми дозволите само да вас питам? ЖИВКА: Је л’ то опет због отмености? НИНКОВИЋ: Да, госпођо. Само, питање је… како да кажем… ви ми, је л’ те, нећете замерити, питање је врло деликатно. Ин кестион ту та фе дискрет? ЖИВКА: Молим! НИНКОВИЋ: Има ли госпођа љубавника? ЖИВКА (изненађена и увређена): Како? Ју, па за какву ви мене држите? НИНКОВИЋ: Ја сам вам унапред рекао да је питање врло деликатно, али, ако желите да будете отмена дама, ин фам ди монд ви морате имати љубавника. ЖИВКА: Али ја сам поштена жена, господине! НИНКОВИЋ: Екселан! Па то је баш оно што је интересантно, јер кад непоштена жена има љубавника, то није више интересантно. ЖИВКА: Но, само ми још то треба. НИНКОВИЋ: Ја вас уверавам, госпођо, да само тако можете бити отмена дама, дама од положаја, ин фам ди мон, ако играте бриџ, ако пушите, и ако имате љубавника… ЖИВКА: Ју, тешко мени! ‘Ајде за тај бриџ и за то пушење како тако, али за тога љубавника… НИНКОВИЋ: Питали сте ме и ја сам сматрао за дужност да будем искрен и да вам кажем. Разуме се, ваша је ствар како ћете поступити. Можете ви бити министарка и без бриџа и без цигарета и без љубавника и уопште без отмености. ЖИВКА: Па добро, а госпођа Драга је л’ она играла бриџ? НИНКОВИЋ: Разуме се! Научила је! ЖИВКА: И пушила је? НИНКОВИЋ: Разуме се. ЖИВКА: И… оно?…НИНКОВИЋ: Да, госпођо, да, имала је и љубавника.

————

ЖИВКА: Чудновата та отменост! Бива да су жене за свет поштене а за себе непоштене, а ово сасвим наопако! Па добро, је л’ ви и мој љубавник да будете? НИНКОВИЋ: То је, госпођо, ствар вашег укуса, ствар ваших… како да се изразим, ин кестион д во сантиман ентим!… Само, ако ме питате за савет, боље вам је узети некога који је већ испрактициран. ЖИВКА: Ама, како испрактициран? НИНКОВИЋ: Па, рецимо, ја знам већ све начине да вас врло брзо компромитујем; па онда ја знам толико ствар да развијем и да јој дам једну нарочиту форму, ин форм спесиал, да на крају крајева и ви сами почнете о себи рђаво да мислите и најзад, е са се ла шоз пренсипал, чим кабинет да оставку, ја умем да појмим да ми је дужност да и ја дам оставку. Уосталом, можете се распитати о мени, па ћете, у то сам уверен, добити само најповољније информације. ЖИВКА: О, људи, шта ме снађе! Да сам јуче умрла, то не би’ данас доживела. НИНКОВИЋ: Да, али да сте јуче умрли, ви не би данас били госпођа министарка. ЖИВКА: И то је истина! (После размишљања.) Па добро, како ви то мислите? НИНКОВИЋ: Боже мој, ствар јеврло проста. Се семпл ком ту!1 Што се тичебриџа, ту се морате, вежбати; што се тиче пушења, и ту се морате вежбати, а што сетиче љубавника, ту немате шта да се вежбате. ЖИВКА: Ама, како ви мени „немам шта да се вежбам”? Мени то изгледа као да ви нешто ружно мислите. НИНКОВИЋ: Најбоље би видели, госпођо, како ја мислим све то да изведем ако одмах пређемо на ствар. ЖИВКА(престрашено): На коју ствар?

——————–

ЖИВКА: А за оно… је л’ не може то малко да почека? НИНКОВИЋ: Ако немате храбрости, најбоље је и не мислити на то. ЖИВКА: О, брате!… Напослетку шта ћу му, кад мора да буде, нека буде! Ето, сматрајте да сте од данас уведени у дужност. НИНКОВИЋ: Какву дужност? ЖИВКА: Па… то… као љубавник. НИНКОВИЋ: Молим (Љуби јој нежно руку.) Уверевам вас да ћете бити задовољни. ЖИВКА: Па сад већ како му бог да. Кад је отмено, нек је отмено!

——————–

ЖИВКА (на телефону): Ало… централа? Молим Министарство спољних послова… Је ли то Министарство спољних послова? Да!… Молим вас да се позове нателефон г. Нинковић, секретар… Да!… Реците, зове га госпођа Живка министарка. (Пауза.) То сте ви, господине Нинковићу (Пауза.) Тако! Дакле, потписано је… Е, па честитам вам унапређење. Видите, дакле, да сам одржала реч. Али морам вам рећи даније ишло баш тако глатко. Бунио се ваш министар, каже: добили сте класу пре три месеца. Али сам ја наваљивала и нисам му никако дала мира, па сам чак натерала и свог мужа те га је он окупио. Да, да, и он га је окупио. (Пауза.) Него, знате шта, друго сам нешто хтела да вас замолим. Овај мој несрећник, онај мали гимназиста Рака, био је данас на игралишту, са  децом енглеског конзула. Ја сам га нарочито послала, јер, знате, он сад припада томе друштву… Да! Па замислите, разбио нос сину енглеског конзула и опсовао му оца. (Пауза.) Па да, увиђам и ја сама да је то врло незгодно, али, шта ћу, не могу из ове коже. Та како казнити, нећу га казнити, него ћу га испребијати, али је мени главно да се некако заташка ствар код енглеског конзула, да се он не љути. Па то сам хтела да вас умолим, да одете ви до њега, у име моје, и да му кажете: нека не узме ствар озбиљно, деца кÔ деца! (Пауза.) Е, па шта друго могу да му кажем? Ја мислим, он је паметан човек, неће ваљда дозволити да се две државе заваде због једног носа; а што му је псовао оца, реците да то у нашем језику не значи ништа ружно, то је као кад би се енглески казало „добар дан”. И уопште, реците му да је то наш народни обичај да псујемо оца једно другом. Па дабоме! ‘Ајде, молим вас, па отидите одмах а дођите затим да ми јавите шта сте урадили. Како?… А… па па? Па добро, нек вам буде и папа, само молим вас свршите ми то. Довиђења! (Оставља слушалицу.)

—————-

ЖИВКА: Не питам те ја шта је право а шта није, него те питам какви су то закони у овој земљи, кад полиција не може да забрани новине које вређају једну министарку? ВАСА: Ти си била код управника вароши? ЖИВКА: Сад сам дошла отуд! ВАСА: Па шта ти каже? ЖИВКА: Не могу, вели, по закону; то није, вели, права увреда, то је само алузија. Ама, каква алузија, побогу брате, зар назвао ме одвратном бабом па тоалузија? ВАСА: Па то није, ал’ биће оно алузија што је Симу назвао мандарином. Ја мислим. То ће бити алузија. ЖИВКА: А ако ја томе који је писао разбијем нос, хоће ли и то бити алузија? ВАСА: Остави се, бога ти, Живка, тога. Ја не знам каква је то манија у твојој породици, сви хоћете да разбијате носеве. Него стишај се ти мало, па да разговарамо отоме: шта да се ради? ЖИВКА: Ама, какво те стишавање снашло, црни Васо! Зар изгрдили ме и нагрдили и нафарбали свима бојама у новинама, а ти мени да се стишам! Море, земљу  ћу да прогризем, па ћу да га нађем, а већ кад га нађем, запиштаће мајци и проклињаће час када је научио да пише. Задавићу га, разумеш ли, ево овим ћу га рукама задавити.

—————–

ЖИВКА: А што се ви церекате мојој судбини? Не заборавите да сад нисам министарка па не морам више да будем отмена, и онда нека вам не буде криво ако распалим језиком по вама! ‘Ајде, идите кући, идите, нећете ваљда до краја да ми стајете на муку. Идите и немојте, ђаво да вас однесе, да ме оговарате, јер, ко зна, данас сутра могу ја опет бити министарка. Само док се заборави ово нешто мало бруке, ево мене опет, па после да не буде: што нам ниси казала. Ајде,’ајде, идите сад!

 

Advertisements

3 comments on “Дипломци трче почасни круг- Или кад гробари и вечити студенти „докторирају“- Србијо бери кожу на шиљак…

  1. sve je to ok, ali open book sistem se sistem koji se primjenjuje na svim normalnim drzavnim fakultetima i koledzima zapada, i naravno a postoje privatne skole u koje ide elita i koje jesu izuzetno cjenjene na zapadu. zato prvo neke stvari dobro istrazite, a ne ovakve pausalne izjave koje na neki nacin diskredituju istinu izrecenu ostatkom teksta.

    • Мој коментар на западно „приватно“ школство је био базиран на личном канадском искуству, и чињеници да сам тамо прошао одређено образовање и на приватном, и на државном колеџу. Лично ми није познат ни један приватни колеџ у Канади који је више вреднован од државних.

      Такође за испите и тестове на државном није била дозвољена „отворена књига“, док на приватном јесте уз практично неограничено време за тестове (ово је из мог личног искуства у Британској Колумбији, и искуства других људи које лично познајем- могуће да сам урадио неко озбиљније истраживање, да би резултати били нешто друкчији, али сам прилично сигуран да је овакав школски систем мање више сличан у целој Канади).

      Овде у Ванкуверу, је управо у току легална битка између једног приватног католичког колеџа коме држава оспорава право (одбија акредитацију) да отвори свој „правни факултет“- верујем да се сличне акредитације у Србији, издају приватним колеџима и факултетима без већих проблема. Тако да није чудо да „гостујући“ енглески професори који не знају ни реч српског, издају докторске дисертације (писане на српском) припадницима нашег политичког естаблишмента !?

      Такође, критериј за упис у приватне колеџе овде у западној Канади је веома благ, скоро непостојећи, док је на државним стриктан. Истовремено државни су „јевтинији“ од приватних- разлика у цени школарине је понекад и вишеструка. Тако да приватни колеџи и овде у Канади, као и у Србији, практично дебело наплаћују „лакоћу“ студија и стицања дипломе.

      Објашњење за такво понашање и квалитет образовања на приватним институцијама у односу на јавне (државне) је просто- Приватни су примарно руковођени профитом и високом продукцијом „дипломаца“, док су државни на првом месту мотивисани јавним интересом (односно квалитетнијим образовањем).

      У САД је вероватно ситуација нешто друкчија- али сам убеђен да и тамо већина приватних колеџа није акредитована и изједначена са јавним високошколским институцијама (осим можда неколико елитних, које сте ви споменули у свом коментару).

      Аутор

      П.С. У међувремену, за ово претходно изречено сам нашао упориште у анализи Канадске студентске федерације из 2000 године. У то време практично у Канади није постојао ниједаn приватни универзитет, и канадска држава није дозвољавала приватним високошколским институцијама да издају универитетске дипломе (university degree). Те 2000те је вођена кампања да се у Онтарију неки колеџи акредитују као универзитети, али са снажним отпором у јавности. Да ли је у међувремену дошло до акредитације приватних колеџа у Онтарију није ми познато. Интересантно је да ова студија такође наводи пример америчких елитиних приватних колеџа из „Ајви лиге“- Харварда и Јела, као ретких који су акредитовани на универзитетском нивоу, али уз напомену да су те приватне институције строго нон-профитне. Дакле, генерално у северној Америци су итекако свесни опасности профитно оријентисаних приватних колеџа, и то не дозвољавају, бар не на универзитетском нивоу. Напомињем, да ми није позната ситуација последњих година. Ову студију можете погледати на следећем линку: http://cfs-fcee.ca/wp-content/uploads/sites/2/2013/05/fs-7(1)-privunis.pdf

  2. Neka ustane Lazar. – O temeljna zemljo Balkana, sveti tvoji temelji poraženi – Izdaja te razdire, ponavljana u plaču Krajine i Kosova dijagonale neba! – Neka ustane Lazar – sa mačem i svojim crnim hljebom – neka jede sa seljacima – neka Njegova Sveta glava – neka Njegove oči, viđene u čvorovima Izdaje – Vrati se Lazare da vidiš ostatak Srbije – Uđi u apoteku gdje Srbin nema ni za lijek da kupi – sjedi u autobus da te istjeraju na slijedećoj stanici – Ustani Lazare zagrli sirotinju – Neka se probudi Lazar – Neka dođe i podigne mač u svom narodu – protiv Izdajica, protiv robovskog biča i šargarepe – protiv otrova štampe – protiv trgovanja organima Srba – Neka s pjesmom krenu Srbi – protiv zlatnih zidova Zapada – protiv proizvođača propasti Srpskog naroda.

ВАШ КОМЕНТАР...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: