Оставите коментар

Западни аналитичари о Украјини 1: Дајана Џонстон- „Гвоздена завеса“ (фбр анализа)


18030У наставку анализе Дајана описује како САД користе вештачко изазивање кризе око Украјине, да би профитирале, продајом наоружања НАТО чланицама, на које врше притисак да модернизују своје армије (наравно, скупим америчким наоружањем) због наводне претње од стране Русије. Истовремено, како она примећује, у циљу економског и политичког слабљења Русије, САД не презају да нанесу велику економску штету (поред ЕУ) и својим наводним „балканским пријатељима“- Србији и Бугарској (овде она цитира пример Јужног тока).

***

Западни аналитичари о Украјини 1: Дајана Џонстон- „Гвоздена завеса“ (фбр анализа)

11 децембар 2014, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

—————————————

President-Dalia-Grybauskaitė-attends-Yalta-Conference

У својој анализи из јуна ове године, реномирана америчка ауторка Дајана Џонстон пише о „реконструкцији гвоздене завесе“ између Русије и Запада.

Она у тексту износи чињенице о томе да су на Западу месецима унапред планирали догађаје који су резултирали у наводну „руску агресију“. Ако је то можда за Запад у почетку и била „игра“ око ширења зоне утицаја у источној Европи; За Руску ратну морнарицу, могућност губитка матичне базе на (руском Криму), је било питање „живота и смрти“, док је за Руску федерацију проспект експанзије НАТО-а преко целе Украјине, и практични улазак у „руско двориште“ била „смртна опасност по безбедност земље“- наводи ауторка. Сви каснији потези Америке и НАТО савеза, не само у војној сфери, већ и области геополитке и „економског рата“ против Русије (који се захуктава ових дана) потврђују ову њену тезу.

Ескалација украјинског конфликта од стране Запада је имала за главни циљ провоцирање Русије да изврши „војну инвазију“ на Украјину, што би потом омогућило Америци и европским НАТО савезницима да (зло)употребом медија демонизују Русију, и обезбеде глобалну подршку за потенцијалну војну агресију против Руске федерације. Дајана ту ситуацију, у коју је био доведен Путин, описује следећим речима- „Проклет ако не предузме ништа- Проклет ако уради сувише“.

Наравно овде се ради о томе, да би Запад у било којој од ових варијанти, у стври профитирао.

У случају да је Путин отворено војно интервенисао, он би целом свету, уз моћне полуге западне пропаганде, био представљен као нови „Хитлер“, и тако галванизовао подршку за Западне репресалије према Русији, не само код западне јавности, већ и у свету.

У случају да је оставио на цедилу (без политичке, економске, и друге материјалне, али и „подземне војне помоћи“) Новорусији,у великом делу руске јавности би дошло до револта, који би био „каналисан“ од стране про-западних НВО и друге агентуре у Русији, евентуално резултирајући у неки „петооктобарски сценарио“.

Као што знамо, Путин је својом одмереном „партијом шаха“ елиминисао та два евенутално фатална исхода, и у првој рунди се изборио за „пат позицију“(још је сувише рано говорити о „шах мату“).

Као један од мудрих потеза Путина, ауторка описује његово „елегантно преузимање“ Крима, однсно повратак Крима под матичну руску заставу. Она истиче да је кримски референдум, иако технички незаконит са становишта украјинског устава, био спроведен по највишим светским демократским стандардима, и да је такође био потпуно легитиман са становишта међународног права, али и руског законодавства.

Аргумент о наводном кршењу украјинског устава, којим Запад стално маше, по њој не стоји, јер ако се Запад уистину држи принципа уставности, онда не би смео да призна садашњу превратничку „мајданску владу“ (и потоње украјинске институције) која је сама успостављена најгрубљим и насилним кршењем украјинског устава (и то уз пуну политичку и обавештајно-субверзивну подршку Запада, превасходно Америке)!? Она истиче да је за разлику од „Мајдана“ референдум на Криму спроведен „без иједне капи крви“.

По њој највећа дволичност америчке политике се огледа у иступима секретара Џона Керија, који је оптуживао Русију (лажно) да је „извршила окупацију стране земље, под лажним притекстом“- управо за оно што је Америка учинила безброј пута у својој прошлости. Најсвежији и нај-ноторнији су примери Југославије, Ирака и Либије; Где је недвосмислено доказано да су америчке и друге западне службе фабриковале лажне доказе, против тих независних нација, зарад формалног изговора за улазак у рат.

Као један од кључних момента, када је Запад правио планове за „растурање Украјине“, Дајана наводи састанак у Јалти на Криму, у септембру 2013 (када је Крим још увек био „у поседу“ Украјине. Симболика састанка, у месту где су се 1945 састали Рузвелт, Черчил и Стаљин, да би „поделили Европу“, је била више него очигледна. Лондонски „Економист“ је писао о том догађају (овом потоњем из 2013) да је тада донешена одлука о судбини Украјине.

Листа „гостију“ на том самиту говори сама за себе: Бил и Хилари Клинтон, Тони Блер, Шимон Перес, Дејвид Петреус (ЦИА), Лоренс Самерс(Америчке златне резерве), Роберт Зелик(Светска банка), Карл Билдт, Герхард Шредер, Доминик Штраус Кан (Вучићев „дресер“), Марио Монти, Далија Грубаускаите (литванијска председница), Радек Сикорски (Пољска), Бил Ричардсон, Виктор Јанукович и оно што је интересантно Петар Порошенко (што указује на то да је Запад још тада планирао да њега доведе на место Јануковича?). Једини (глас разума) који је присуствовао са руске стране је био Путинов саветник Сергеј Глазјев. Скуп је формално спонзорисао украјински олигарх Виктор Пинчук.

Већина учесника су гурали агенду прекида (практично) свих веза између Кијева и Москве, и стављање Украјине под ЕУ (евроатлантски) кишобран. За разлику од сличних састанака у организацији Билдерберга и сродних глобалистичких и елитистичких „клубова“, овај састанак је био потпуно јаван, што нам је омогућило да сагледамо огољену западну агенду по питању Украјине.

Руски представник је покушао да укаже на могуће катастрофалне економске последице по Украјину ако се спроведе „Трговински споразум“ Кијева са ЕУ. Угледни амерички економски часопис „Форбес“ је тада (у свом тексту) подржао став Путиновог саветника Глазјева као „реалистичан“, са критичког аспекта најављеног трговинског споразума Украјине и Евроуније. Истовремено је лондонски Тајмс писао о томе да би овакви потези Запада могли да доведу до физичке поделе Украјине и одвајања „Руског истока“. По „Тајмсу“ у том случају би Русија била у потпуно легалној позицији да пружи подршку својим сународницима!?

Дајана у наставку појашњава назив „Украјина“, наглашавајући да тај термин значи гранична земља (практично исто значење попут наших србских „крајина“, на ободном делу бившег Аустроугарског царства). Она наглашава да су интереси Руса у тим „ободним деловима“ некадашњег Руског царства и потоње Совјетске уније, у овој последњој свесно жртвовани зарад интереса уније- односно братства и јединства, и равноправности република…

…Дефакто формула коју је код нас примењивао комунистички диктатор Броз („Слаба Србија- Јака Југославија“). Као и у случају Срба у Југославији, и Русима је наметана теза да у оквиру федерације националне границе ништа не значе.

Конкретно у случају Украјине, за Русе је било погубно припајање Западних региона, који су традиционално били наклоњени, или припадали, Ватикану и Аустроугарској империји. Тако су у састав Украјине ушли екстремно анти-руски центри попут Лвива, Лвава, Лемберга или Лвова, који су историјски припадали Литванији, Пољској, или Хабзбуршкој монархији- и који се данас користе као регрутни центри за неонацистичке анти-руске хорде.

У време овог самита на Јалти, утицајни амерички магазин „Форбес“ је био веома критичан и по питању „двоструке политике“ украјинског руководства према ЕУ и Москви, наглашавајући да Јанукович никада није ни био „руски човек“, већ политички опортуниста, који је покушавао да „музе“ обе стране. У овом случају је веома тешко а не уочити сличност у данашњем понашању србског премијера Вучића, са оним Јануковича, од пре неких годину дана!?

Да Америка има ратне планове за Украјину, показало је оперативно ангажовање на терену милитантне амбасадорке Викторије Њуланд. Њена лична и професионална биографија најбоље дефинише њен политички карактер…

…Почела ја као саветница творцу ирачког рата Дику Чејнију, радила је као заменика америчког амбасадора при НАТО, представница за штампу Хилари Клинтон, да би се обрела на дипломатско-обавештајном задатку у Кијеву. Иначе супруга је познатог неоконзервативног идеолога Роберта Кагана.

„Нео-кони“ се у Америци сматрају радикалним конзервативцима, односно „ратним хушкачима“. Оно што треба упамтити (поред њених псовки у пресретнутом разговору са амерички амбасадором из Кијева) јесте јавно признање Викторије Њуланд да су САД потрошиле пет милијарди долара да би украјинску јавност (и политичаре) окренули против Русије…

…И што је најгоре, против својих руских суграђана на истоку земље!

Русија је пажљиво пратила сва ова дешавања, вероватно ни сама не очекујући, да ће САД и ЕУ изаћи из оквира „легалног политичког“ деловања унутар Украјине. Када је Путину постало јасно, након доласка на власт „кијевске фашистичке хунте“, и на место „премијера Украјине“, НАТО лобисте Јацењука, да је ђаво однео шалу; Он је повукао једини логичан потез, вратио је Крим и највећу руску поморску базу на Црном мору Севастопољ, под руски државни суверенитет.

Дајана у својој анализи указује на дубоке поделе и незадовољство у оквиру ЕУ, које су се најбоље показала на изборима од 25 маја, када су се на политичку сцену Европе вратиле многе „националистичке партије“. Он истиче да ЕУ чланице практично нису у стању да се усагласе око ниједне спољне политике, осим оне наметнуте од стране САД (са „пиштољем у чело“?).

Овде је важно истаћи њено запажање да Америка намерно подстиче поделе у оквиру ЕУ, нарочито између североисточних чланица (чији су политичари већином образовани у САД и више су лојални Вашингтону него Бриселу) и остатка ЕУ- са циљем ширења анти-руског сентимента. Она истиче да Американци ових дана не презају да, зарад сатирања економских веза између Русије и ЕУ (посебно Немачке), активирају старе „анти-комунистичке, анти-руске“, па чак и „про-наци“, носталгије (како то она дефинише).

Видели смо на примеру Украјине, шта значи у пракси америчког подстицање „про-наци носталгије“!?

Дајана Џонстон наглашава да је данас у источној Европи, у практичној примени стара стратегија Збигњева Брежинског (америчког „ратног дипломате“) поделе ЕвроАзије (по принципу „завади па владај“) зарад остваривања америчке хегемоније на оба континента. Она истиче да је највећа претња таквој америчкој ратнохушкачој политици, било каква продуктивна и мирољубива сарадња између Русије и Европе

…Тако данас имамо ситуацију, да САД колико год да покушавају да саботирају и угрозе Руску Федерацију, исто толико (зла) чине и према Европи, односно својим Западним савезницима. Наравно у много прикривенијој перфидној форми.

У наставку анализе Дајана описује како САД користе вештачко изазивање кризе око Украјине, да би профитирале, продајом наоружања НАТО чланицама, на које врше притисак да модернизују своје армије (наравно, скупим америчким наоружањем) због наводне претње од стране Русије. Истовремено, како она примећује, у циљу економског и политичког слабљења Русије, САД не презају да нанесу велику економску штету (поред ЕУ) и својим наводним „балканским пријатељима“- Србији и Бугарској (овде она цитира пример Јужног тока).

У завршном делу ове темељите анализе ауторка Џонстон наводи да је у овој партији шаха, као недвосмислени победник изашао Владими Путин- који је повукао једино логичне, а ипак храбре потезе. Она истиче да шаховски меч између Путина и Обаме није готов, и да Запад и даље има пуно „пиона у игри“, и не либи се да вуче ризичне потезе у маниру покера, па чак и „Руског рулета“…

…Руси се засада уздржавају да и сами повећају улог у том „рулету“. На крају Дајана поставља право питање-

Колико ће још дуго Руси моћи да се суздржавају, а да не повуку обарач (у тој наметнутој партији „руског рулета“)!?

 

MIODRAG IMG_6060

М. Новаковић

*

СЛЕДИ: Западни аналитичари о Украјини 2: Дајана Џонстон- Замрзнути конфликт (фбр анализа)

*

РЕФЕРЕНЦЕ:

http://www.ronpaulinstitute.org/

http://original.antiwar.com/paul/2014/12/05/reckless-congress-declares-war-on-russia/#.VILpR1Ost4I.gmail

http://www.counterpunch.org/2014/06/06/washingtons-iron-curtain-in-ukraine/

http://www.globalresearch.ca/nato-prepositions-weapons-in-poland-for-attack-on-russia/5418686

http://www.globalresearch.ca/the-rise-of-german-imperialism-and-the-phony-russian-threat/5418498

https://www.congress.gov/bill/113th-congress/house-resolution/758

http://www.globalresearch.ca/america-is-on-a-hot-war-footing-house-legislation-paves-the-way-for-war-with-russia/5418035

http://www.globalresearch.ca/the-impending-dangers-of-nuclear-war-americas-w-88-thermonuclear-warhead-is-30-times-a-hiroshima-bomb/5369731

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%8F%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD

 

 

Advertisements

ВАШ КОМЕНТАР...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: