3 коментара

КАПЕТАН ДРАГАН ВЕРСУС ДР ЈУРИШЕВИЋ- ИЛИ ЗАШТО ЈЕ УЧК ТЕРОРИСТА ИЗ АУСТРАЛИЈЕ НА СЛОБОДИ !?


…Али овде желим да нагласим, да је по оваквим судбоносним националним питањима, као и по, сада већ симптоматски хроничном, игнорисању злочина над србским народом од стране властите државе- И „нечињење“ надлежних, представља саучешниство у тим злочинима… И да ће по овим, и сличним (против-уставно деловање Уставног суда Србије) поводима, пре или касније, у овој земљи бити суђено свима онима који су одбијали да суде убицама свог народа- односно да испуне своју уставну законску дужност…

(кратки линк за дељење текста http://wp.me/p1Fuk8-Eay)

***

КАПЕТАН ДРАГАН „ВЕРСУС“ ДР ЈУРИШЕВИЋ- ИЛИ ЗАШТО ЈЕ УЧК ТЕРОРИСТА ИЗ АДЕЛАИДЕ ЈОШ УВЕК НА СЛОБОДИ !?

Пише: Миодраг Новаковић

28 децембар 2014, СРБски ФБРепортер

deserves

Ових дана смо сведоци драматичног апела србског хероја и „аустралијског џентлмена“ и резервног официра аустралијске армије Драгана Васиљковића– нашој јавности познатог као „Капетан Драган“- који је почетком 90их када су се у србским крајинама наш народ и нејач нашли на удару нео-усташких хорди, без размишљања оставио иза себе свој комфорни и безбедни аустралијски живот, и ставио се на располагање отаџбини- да се спречи његово судски монтирано изручење геноцидној Хрватској. Србин аустралијског држављанства Драган Васиљковић је оправдано забринут и јавно је изразио сумњу да ће у Хрватској бити готово сигурно „ликвидиран“…

„Високи званичници Србије су ме охрабривали да издржим робију, да ће ми помоћи. Обећали су ми то. Зато и очекујем помоћ од министра спољних послова Србије Ивице Дачића, са којим сам разговарао, од Владе Србије, од наше амбасаде, од српског народа. Да ме не пошаљу у Хрватску, где ће ме сигурно убити“ – истакао је Васиљковић.

…Он је, када је то било најпотребније, свом србском народу у Крајини и Републици Српској, ставио на располагање своје војне вештине и искуство, које је претходно стекао у аустралијској војсци. Према многобројним сведочанствима, „Капетан Драган“ је био један од најчаснијих србских официра у ратним сукобима 90их, и код бораца и народа је стекао велико поштовање због свог витешког понашања, не само према саборцима, већ и према непријатељу. Управо из тих разлога господин Васиљковић, се никада није ни сакривао, ни за време ратних сукоба, ни по окончању рата, и практично је био сво време присутан у јавности. Његово витешко и долично понашање на фронту су тада забележили не само његови саборци, већ и историчари и многобројни медијски посленици…

Mart 1991. godine, vest o početku nemira u bivšoj Jugoslaviji zatekla je Kapetana Dragana u Dalasu, SAD, gde je otišao da kupi još dva aviona. Čim je čuo vesti o izlasku tenkova na ulice, požurio je nazad u Jugoslaviju da na bilo koji način pomogne oko nastale situacije. Posetio je Krajinu i barikade od stabala gde se uverio o nedostatku organizacije odbrane i kontrole među tamošnjim narodom.

U aprilu 1991. godine zajedno sa bivšim britanskim vojnim padobrancom Martinom Linčom osniva centar za obuku policije Krajine, a iste godine u junu osniva specijalnu jedinicu vojske u Krajini. Bila je to izuzetno disciplinovana i dobro vođena jedinica koja je izvela veliki broj uspešnih misija u to doba kada Srbi nisu izveli ni jedan uspešan napad na neprijatelja. Osnivanjem jedinice uzdigao se kao cenjeni komandant i srpski heroj sa novim nadimkom Kapetan Dragan, u to vreme najpopularnija ličnost u Srbiji pored Patrijarha Srpske Pravoslavne Crkve. Jedinica koju je predvodio bila je poznata kao ,,crvene beretke’’ ili ,,knindže’’, a maskota im je bio medvedić ,,Knindža’’ iz beogradskog zoološkog vrta. Počeli su se štampati i stripovi o Kapetanu Draganu i Knindžama, ali je on zatražio da se ovi stripovi obustave jer su vojnici bili prikazani u ,,rambo’’ stilu dok se on trudio da stvori drugačiju sliku- uglednog srpskog vojnika.

Kapetan Dragan je bio poznat po svom poštovanju celokupnog ljudskog roda- bilo da se radi o Srbima, Hrvatima ili Muslimanima, on je smatrao da svi ljudi zaslužuju dostojanstvo, poštovanje i pravo na život. Veoma su ga poštovali vojnici UN-a, a naročito Kanađani koji su tvrdili da je njegov ,,Alfa kamp’’ bio najbolje održavan objekat tokom rata. O njegovom vojničkom kodeksu svedoči jedan njegov blizak prijatelj, Amerikanac:

„Kada se vraćao iz Gline, on je uhapsio neke Srbe i strpao ih u zatvor zato što su ubili neke hrvatske policajce i civile … uhapsio je jednog od svojih ljudi zato što je prodao granatu civilu. Posle je pronašao i vratio granatu a čoveka je pustio da „pobegne“ pod uslovom da se ne vrati ni u vojsku ni u Krajinu „

U avgustu 1991. godine podnosi ostavku na mestu komandanta jedinice. Iako je bio njen osnivač, Kapetan Dragan nije bio njen komandant tokom celog perioda rata.

U septembru 1991. godine osniva Fond „Kapetan Dragan“, koja je prikupila milione dolara i pružila pomoć za 67000 ratnih žrtava, uključujući 12000 ratnih siročadi. Do 1993. godine uz pomoć TV kanala Studio B koja je informisala javnost o pomoći fonda ratnim žrtvama, fond „Kapetan Dragan“ postaje najveća i najpouzdanija nevladina organizacija u istočnoj Evropi. Njegova fondacija je ujedno imala i kritičnu ulogu u snabdevanju srpskih bolnica i stanovništva medicinskim materijalom i lekovima tokom perioda sankcija.  (kapetandragan.org- biografija)

Драган Васиљковић се није случајно нашао на удару западно-глобалистичког и регионалног „анти-србизма“, који у наше време поприма димензије нацистичког анти-семитизма из 30-их година прошлог века. Тај анти-србизам, који се ових дана посебно манифестује, поновљеном „сечом србских кнежева“, у виду хапшења србских ратних хероја из Републике Србске, и практично монтираним процесима Србима у свим србским земљама, укључујући матицу Србију, под фантомским оптужбама за наводне ратне злочине. Као што смо то недавно видели у случају „национално превртљивог“ политичког опортунисте Оливера Ивановића, у суседним анти-србским ентитетима, данас се хапсе Срби, чак и због чињенице да су у одређеном историјском тренутку били на легалном списку (своје легалне државе) војних обвезника. Таква чињеница, и пар лажних сведока, којих у нашем „бивше-србском“ окружењу има у изобиљу, довољна је да се потпуно невини људи осуде на вишегодишње, па чак и вишедеценијске затворске казне. Све по узору на политички и анти-србски Хашки трибунал, који се иначе гаси следеће године, и који своје инквизицијске надлежности пребацује на судства бивших балканских нацистичких савезника- Хрватске, Босне, Косова…

vasiljkovic-seselj-epa-main

Наравно трагичну судбину србског хероја Драгана Васиљковића, као и многобројних „србских кнежева“ који падају ових дана под ударцима „османлијско-усташке“ и другосрбијанске „досманлијске“ сабље, овде треба посматрати у ширем контексту. Не само у контексту ломљења кичме србске државе и нације и комадања наше отаџбине, које је пре деценију и по, у детаље описао часни немачки посланик Вили Вимер у свом историјском писму канцелару Шредеру- већ и у контексту западне манијакалне анти-руске хистерије, у оквиру које ми Срби као (не)званично обележени „МалоРуси“, заузимамо почасно место!?

Из обраћања „Капетана Драгана“ србској јавности, које смо ми публиковали пре пар дана на нашем порталу, јасно се види да данас србски званичници од њега перу руке, вероватно у име непостојећих „добросуседних односа“ са геноцидном Хрватском, у којој су малобројни преживели Срби данас дефакто грађани другог реда.

Мала је вероватноћа да ће наша шира национално-апатична јавност, и национално уштројена србска држава, било шта учинити да заштите права Србина Драгана Стојиљковића. Уосталом, шта очекивати од оних истих који су западним окупаторима и НАТО агресорима испоручили наш комплетан државни и војни врх, који је 99те јуначки (од)бранио нашу отаџбину од највеће војне силе на свету- фашистичке НАТО алијансе!?

УЧК ДОКТОР

Ја ипак користим ову прилику да подсетим наше државне и судске органе да у аустралијској држави, у граду Аделаида, још увек слободно живи, и бави се својом „лекарском струком“ доказани ратни злочинац, убица, и тешки кримилац „хрватско-словеначког“ порекла др Крег Јуришевић. Слично, господину Васиљковићу, и др Јуришевић је резервни официр аустралијске армије…

Др Јуришевић стиже 27. априла 1999. у Кукеш, у оквиру (и о трошку) једне хуманитарне лекарске организације из Калифорније (International Medical Corps). Тамо добија улогу лекара-координатора у локалној (избегличкој) болници, на чијем челу је био Албански доктор Бајрам Цена. Према властитом сведочењу, ту се одмах „повезује“ са једним командантом ОВК, такође лекарем по струци.
Он не наводи име тог ОВК команданта, али према извештају Дика Мартија у то време у Кукешу је често боравио др Шаип Муја (лекар), блиски Тачијев сарадник и водећи ОВК командант (ОВК координатор за Северну Албанију), који је између осталог био „задужен“ и за логоре у којима су били заточени отети Срби, којима су потом насилно вађени органи.
Унмиков извештај CKX103 документује да први отети Срби, али и „други“ који су пали у немилост ОВК, допремани у овај део Албаније још од почетка 1999. (према неким изворима и раније). Ако узмемо у обзир да једна тако сложена операција, као што је организована отмица, транспорт, заточеништво и и сабсеквентна медицинска „црна трансплантологија“ захтевала једну дужу временску припрему и компликовану логистику- онда постаје јасно да је др Јуришевић боравећи у више стратешких ОВК кампова (Кукеш, Хелшан, Кахан и Паштрик), који су истовремено били заточенички логори за киднаповане не-албанце. Др Јуришевић је онда у најмању руку био сведок (ако не и учесник) у једном од најмонструознијих злочина у модерној људској историји…

(Из књиге „(Про)Западни Злочин“, IV проширено издање, © 2014 Lulu, Miodrag Novakovic. All rights reserved ISBN 978-1-312-62946-2)

…Али за разлику од г. Васиљковића, крајем 90их, г. Јуришевић није отишао у своју отаџбину да брани свој народ од геноцидне агресије, већ је из авантуристичких, и вероватно плаћенићких побуда, отишао да се бори у оквиру терористичке УЧК, где је лекарски стетоскоп заменио за Калашњиков. Према властитом признању и медијским сведочанствима, у том периоду се придружио и НАТО специјалним јединицама, да би инфилтрирањем у србску позадину, „радио“ као „локатор циљева“ за НАТО авијацију.

craig_jurisevic

Према властитом признању (у медијима и својој књизи „Крв на мојим рукама“, допринео је убиству више стотина наших војника, знатној „колатералној штети“ (убиству више цивила). Међутим оно што је поражавајуће за србско тужилаштво (посебно за „(полу)хрватски доминирано“ ратно тужилаштво) др Јуришевић је оставио иза себе обиље доказа, нарочито у јавно забележеним медијским наступима, да је лично учествовао, са оружјем у руци и као припадник УЧК, у борбама против јединица војске Југославије и србских територијалаца- описујући у детаље како је на планини Паштрик прво деловао као војни инструктор за УЧК терористе, како је ишао у војне патроле и постављао заседе у србској позадини, како је лично убијао заробљене србске борце, под изговором „еутаназије на бојном пољу“ (да би им наводно скратио муке)…

Након свега пар дана боравка у Кукешу, где се по властитом исказу сукобио са директором болнице др Цаном, наводно због корупције (чији је сведок наводно био)- др Јуришевић, по „наговору“ мистериозног „ОВК команданта- лекара“, напушта рад и функцију координатора у хуманитарној организацији, и добровољно приступа терористичкој ОВК, и заједно са другим страним плаћеницима, Др Јуришевић се придружује „Атлантском батаљону“ (који је био састављен углавном од албанских имиграната из Западних земаља).
Потом се упућује у рејон планине Паштрик…

(Из књиге „(Про)Западни Злочин“, IV проширено издање, © 2014 Lulu, Miodrag Novakovic. All rights reserved ISBN 978-1-312-62946-2)

…Како је присустовао („као лекар“) масакрирању и мучењу заробљених Срба, и да то не само није покушавао да спречи, на шта га обавезује Женевска конвенција, него је то чак оправдавао, јер је према властитом признању „имао према Србима осећај гађења“. У својој књизи је у детаље описао властито убиство пиштољем (наводну еутаназију) рањене србске држављанке албанске националности на територији аутономне покрајине Косово и Метохија, Републике Србије. Овде мора да се посебно истакне, да је у време извршења (али и дан данас) сваки облик еутаназије, био законом забрањен, у обе државе, и Аустралији и Србији- и подлеже кривичном гоњењу.

craig_jurisevic soloШерон Вергис (новинар) о др Јуришевићу: „„Он иде у патроле и убија Србе у борби… При крају (мисије) „слуђен“, улази у састав америчких специјалних снага и извиђа српске положаје, потом извештава америчку команду. Његове информације наводе НАТО бомбе на циљеве и убијају око 400 Срба… Присуствује бруталној ликвидацији заробљених Срба од стране ОВК, и одобрава их… Србе назива „болешћу“… Каже да је првог Србина убио у „самоодбрани…““

…Он у изјави новинару Бруки наводи, да не само што се придружио са оружјем у руци терористичкој ОВК, него и да је, након што се уверио у расуло, кукавичлук и недостатак тренинга међу албанским борцима, преузео иницијативу и организовао њихов тренинг у најмање три ОВК логора у ратној зони. Брука цитира речи др Јуришевића: „Тренирао сам војнике у Хелшану, потом Кахану, а касније и на Паштрику.“
Током интервјуа др Јуришевић наставља опис својих „лекарских активности“ унутар територије Србије: „Био сам део патрола иза Српских линија. Учествовао сам у патролама у северо-источом делу Косова. Са једном патролом сам се пробио до места Кушнин, 4 км иза Српских линија“.

…Новинар новозеландског „Хералда“, Шејн Гилкрист, у свом чланку из јула 2010 под насловом „Моралне дилеме у магловитом рату“, управо и потврђује наводе да је др Јуришевић непосредно учествовао у овом злочиначком бомбардовњу приликом ког је страдало најмање неколико десетина грађана тадашње СР Југославије: „Он (др Јуришевић) је чак мапирао позиције Српских снага, његово координате су наводиле НАТО ваздушне ударе за које верујемо да су убили око 600 људи, за које он (др Јуришевић) признаје да неки вероватно нису ни били војници.“
Др Јуришевићев лични став о „моралности“ убијања других, па чак и невиних сам појаснио у својој књизи „Крв на мојим рукама“, користећи се цитатом из Басанијеве књиге „Венецијански трговац“: „Да би остварили велику правду- дозвољено је да учинимо и малу неправду.“(Surgeon at arms). Оваква тврдња др Јуришевића потпуно уклања сваку сумњу да се овде ради о веома неморалној особи, која је спремна да погази не само све моралне принципе, већ и Хипократову заклетву, коју је „потписао“ оног момента када је постао лекар!?

(Из књиге „(Про)Западни Злочин“, IV проширено издање, © 2014 Lulu, Miodrag Novakovic. All rights reserved ISBN 978-1-312-62946-2)

Поред оваквог флагрантног кршења националних закона Србије и Аустралије, др Јуришевић је (документовано) прекршио многе међународне конвенције, укључујући Женевску, погазио лекарску заклетву, починио очигледне ратне злочине, злочине против хуманитарног права, тешка кривична дела, терористичке акте против Савезне републике Југославије и државе Србије…

Craig Jurisevic: „Ја нисам ратовао са терористима као што ти тврдиш. Ја сам РАДИО заједно са ОВК и Специјалним америчким снагама у ОПЕРАЦИЈАМА против Српских снага…“ (оригинал на доњем снимку са форума Легије странца)
Ове речи које је изрекао сам др Јуришевић најбоље сведоче о његовој правој улози у Косовском конфликту. Он једноставно више и не спомиње своју наводну хуманитарну лекарску мисију, и у први план ставља улогу страног војног плаћеника.

(Из књиге „(Про)Западни Злочин“, IV проширено издање, © 2014 Lulu, Miodrag Novakovic. All rights reserved ISBN 978-1-312-62946-2)

…Ја сам о свему томе опширно писао у својој хронолошкој анализи из 2012 године, под називом „КО ЈЕ ДР ЈУРИШЕВИЋ – ЛЕКАР КОЈИ ЈЕ „ЛЕЧИО“ РАЊЕНЕ СРБЕ МЕТКОМ У ГЛАВУ!?“- и том приликом приложио многе прикупљене доказе и документе, који недвосмислено доказују кривичну одговорност др Јуришевића по готово свим горе наведеним питањима. Оно што је такође индикативно, и указује на могућу умешаност, као починиоца или материјалног сведока, у случају „трговине органима“ отетих Срба, јесу докази о присуству др Јуришевића на разним локацијама на северу Албаније, где су у то време допремани киднаповани Срби. Посебно сам описао његово присуство на локацијама Кукеша, Кахана и Хелшана (Паштрик) где је виђен у друштву извесног доктора, УЧК команданта- све су индиције да се ради о др Шаип Муји, Тачијевом блиском сараднику, који је заједно са браћом Харадинај надзирао „трговину органима“ у концентрационим логорима за Србе. Сва та (проширена) сазнања сам објавио у својој овогодишњој књизи „(Про)Западни Злочин“.

Др Крег Јуришевић:
„Окренуо сам женину главу на страну, пажљиво сам ставио ћебе преко ње, уперио сам цев пиштоља у њену главу и повукао обарач… Сачекао сам неколико секунди и потом проверио њен пулс. Није га било. Ставио сам свој пиштољ назад у футролу и напустио…“ [Аустралијски лекар-хирург, резервни официр Аустралијске војске, у време извршења овог злочина (април-мај 1999) добровољни борац терористичке „Ослободилачке Војске Косова“ (ОВК)-
Др Јуришевић овде описује како је на територији суверене Републике Југославије, хицем из пиштоља усмртио држављанку Србије, жену албанске националности. Он је тај злочин описао као „убиство из милосрђа“
…Поред овог убиства Српске држављанке, др Јуришевић је у својој књизи „Крв на мојим рукама“ описао и више властитих убистава Српских рањеника- ратних заробљеника терористичке ОВК, паравојне формације, у чијем саставу се борио и он сам…
Др Јуришевић је такође описао у својој књизи зверско убијање Српских ратних заробљеника од стране терориста ОВК у његовом присуству, коме не само да се није супротствио као лекар (на шта га обавезује Женевска конвенција), већ их је одобравао, јер су по његовим речима „Срби били болест“!]
Женевска конвенција – „Прва“: Члан 12 и 15; „Друга“: Члан 12 и 18; Протокол 2; Члан 7-СТРИКТНО ЗАБРАЊУЈЕ ЕУТАНАЗИЈУ“
Специјална провизија Конвенције (2.21) прописује војну медицинску етику на ратишту:
– Прво, лекари не смеју да учествују у борбеним активностима;
– Друго, лекари морају да третирају све ратне рањенике на бази медицинског приоритета без обзира да ли су у питању непријатељи, коалиција, или цивили; и
– Треће, лекари су обавезни да се супротставе (говоре против) извршењу ратног злочина без обзира ко је починилац.
Аустралијски закон о Еутаназији из 1997 (23)- „…док дозвољава за безнадежне случајеве да се престане са одржавањем живота (код пацијената у коми), строго забрањује намерно убијање пацијента!“ (У складу са овим прописима, аустралијски медицински журнал- из 2011; 194-6; 307-309; – је издао следеће тумачење: „Лекари који служе при аустралијској војсци потпадају под оба- Аустралијске војне прописе, и Аустралијским Статусним Уговором- што их чини кривично одговорним за злочине почињене над страним држављанима у другим земљама. Аустралијска активна и резервна војна лица која учествују у ратним активностима у тим земљама могу и по законима тих земаља да буду подједнако кривично одговорни за своја дела!“).
Кривични закон СР Југославије (који је био на снази у време извршења кривичног дела убиства од стране др Јуришевића), Члан 136, Стр. И.К.З., за кривично дело „еутаназије“ (коју изједњачава са убиством) је предвидео казну од 5 до 15 година робије. (Кривични закон Републике Србије, који је тренутно у примени, за ово исто кривично дело предвиђа казну затвора од 6 месеци до пет година).

(Из књиге „(Про)Западни Злочин“, IV проширено издање, © 2014 Lulu, Miodrag Novakovic. All rights reserved ISBN 978-1-312-62946-2)

Србско тужилаштво за ратне злочине, је под утицајем више натписа у водећим медијима о „афери Јуришевић“ иницијално покренуло истрагу тим поводом пре пар година, али према мојим сазнањима та истрага је напрасно гурнута у „ад акта“, односно обустављена. То наравно није изненађујуће, ако се зна да западно контролисано и (полу)хрватским кадровима попуњено „ратно тужилаштво“ има примарни задатак „лова на Србе“, а не на оне који су широм бивше Југославије убијали, углавном невине србске цивиле, попут овде споменутог- „доктора звери“, психопате Крега Јуришевића.

Поводом свега изреченог, овим путем јавно позивам србске државне и судске органе да испуне своју уставну и законску дужност, и учине све да спрече изручење геноцидној Хрватској, часног официра и србског хероја Драгана Васиљковића, за кога нису јавно предочени никакви валидни докази да је чинио ратне злочине- И да истовремено покрену кривични поступак и захтевају енергично изручење доказаног УЧК терористе, аустралијског држављанина др Крега Јуришевића, за кога постоји обиље доказа да је крив по свим тачкама, које сам овде претходно навео. Најкомплетнија оптужница у случају др Јуришевића је његова аутобиографска књига „Крв на мојим рукама“

По питању- евентуалног залагања наше уштројене србске државе и антисрбског ратног тужилаштва из Београда, да се покрену ова питања, нисам превелики оптимиста- Али желимовде да нагласим, да је по оваквим судбоносним националним питањима, као и по, сада већ симптоматски хроничном, игнорисању злочина над србским народом од стране властите државе- И „нечињење“ од стране надлежних, саучешниство у тим злочинима…

…И да ће по овим, и сличним (против-уставно деловање Уставног суда Србије) поводима, пре или касније, у овој земљи, бити суђено свима онима који су одбијали да суде убицама свог народа- односно да испуне своју уставну законску дужност…

Miodrag-portret-150x150

Написао Миодраг Новаковић

Advertisements

3 comments on “КАПЕТАН ДРАГАН ВЕРСУС ДР ЈУРИШЕВИЋ- ИЛИ ЗАШТО ЈЕ УЧК ТЕРОРИСТА ИЗ АУСТРАЛИЈЕ НА СЛОБОДИ !?

  1. Молим све грађане, у Србији да покрену петицију за подписивање и ослобођење свих србских грађана који као г. Драган невини чекају осуду без могучности да се бране, подигнимо глас против неправде. За капетана Драгана ако постоји икаква правна регулатива, неизручити га хрватској, при том незаборавимо да све што се ради неправдно желе да нас сломе, и ураде безпомочним али народе немојте си дозволит да се силеџијама испуни жеља, не клонимо духом увек се сетите БОГ ће помоћи ако буде имао коме!!!

  2. Народе српски, није ти лако у окупираној држави, а треба све назвати правим именом. Знамо да су нас непријатељи убијали, бомбардовали, затровали земљу, отели Косово и Метохију, а – уместо да нам плате ратну одштету – све изврћу не би ли Срби били криви за њихова непочинства. Убица се враћа на место злочина! Још му није доста српске крви! Драган Васиљковић је пример часног човека, војника и родољуба који се борио да заштити српски народ од усташког терора. Насупрот, др Крег Јуришевић је психопата, убица и тешко да се може назвати човеком. За оба примера би наше правосуђе морало да делује како би то доликовало људима од струке. А народ српски нека да своју реч и захтева Истину и Правду за Драгана Васиљковића. Срби, недајмо Капетана чојства и јунаштва. Тражимо Истину и слободу и Истина ће га ослободити!

ВАШ КОМЕНТАР...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: