1 коментар

КОМЕНТАР ФБР УРЕДНИКА НОВАКОВИЋА ПОВОДОМ ЧЛАНКА О СУДБИНИ РУСКЕ ДЕЦЕ У НОРВЕШКОЈ…


…А лек за тај проблем је (по писцу ових редова) врло једноставан, уместо дебело плаћати (про-режимске) „фостер родитеље“, треба само дати један део тих пара правим родитељима- Онда ће, и они и деца имати прилично нормалан живот, зар не!?

…Али то онда не би било у духу зацртаних евроинтеграција, и премијерове најављене „промене свести“ у Срба.

-У том „духу“ ево мог предлога, уместо да дозволимо да нас по сваку цену „евроинтегришу“, ПРОМЕНЕ нашу СВЕСТ, и потом „ОБЕЗДЕЦЕ“- ПРОМЕНИМО ми ЊИХ, док још има времена…

***

КОМЕНТАР ФБР УРЕДНИКА ПОВОДОМ ЧЛАНКА О СУДБИНИ РУСКЕ ДЕЦЕ У НОРВЕШКОЈ…

21 јануар 2015, СРБски ФБРепортер

Пише ФБР уредник: Миодраг Новаковић

YnPTJEQTRq4

На писање овог чланка сам се одлучио поводом негативних реакција неких читалаца на наш чланак „Нама су на Западу украли нашу децу! Погледајте нашу муку и учите се! Зауставите ту чуму трећег миленијума!“, од 16 јануара 2015. Неки читаоци, додуше убедљива мањина, су нам замерили на једностраности чланка, који по њима не одсликава реалност у Западној Европи, и у овом конкретном случају, у Норвешкој.

Овде желим да нагласим на почетку ове моје анализе, да горе поменути чланак (који се бави злоупотребом норвешког система „дечје заштите“ из угла веома трауматичног искуства једне Рускиње) није производ ФБР медија, нити неког од наших аутора- што смо ми веома јасно навели цитирањем извора чланка.

Пошто смо ми републиковали тај чланак, који је поред огромне читаности, изазвао и велики број емотивних реакција наших читалаца- ја сам се као оснивач и уредник овог портала осетио „прозван“ да урадим једну додатну анализу овог веома комплексног проблема, и том приликом сам дошао до закључка, да је тај проблем много озбиљнији и распрострањенији, него што је то познато широј јавности- и да је позадина успостављања тако бескруполозног режима „пленидбе туђе деце“ у западној, пре свега нордијској Европи, много мрачнија.

Напомена: Моја анализа није улазила у неке аспекте исповести Ирине Бергсет везане за норвешки школски систем, генералне друштвене вредности и културне и системске специфичности- мој фокус је био на (зло)употреби норвешког дечјег „велфер система“ под именом „Барневарн“…

——————————-

Морам да признам, да су и мени многи наводи гђе Бергсет инцијално деловали као да су из домена „научне фантастике“- али медијска, службена и професионална документација, и бројна искуства других имиграната (које сам прикупио током моје истраге), су потврдили већину њених навода, и то у веома специфичним детаљима…

ФИНСКИ ПРОФЕСОР ДР ЈОХАН БЕКМАН О „ОТИМАЊУ ДЕЦЕ“ У НОРДИЈСКИМ ЗЕМЉАМА…

Одмах на почетку је важно нагласити да је овај проблем, који се највише дотиче имиграната који имају (не)срећу да се докопају развијених западних земаља, уочен и потом веома оштро критикован и од стране многих угледних западних експерата. Један од њих је и фински експерт по овим питањима др Јохан Бекман (професор социологије и криминалног права на Хелсиншком универзитету).

У свом интервјуу за „Burning Point“ др Бекман истиче да наводни систем „заштите деце“ који се примењује по малтене универзалној формули у већини западних земаља, у стварности грубо нарушава та иста дечја права- која наводни штити, да је базиран на „анти-породичној иделогији“, и да се користи као инструмент политичког терора…

Он своје тврдње базира пре свега на финском искуству, где је тренутно преко 50 руских мајки предмет истраге од стране финских социјалних служби. Оно што је по професору Бекману највише забрињавајуће, да би се у Финској одузело дете од родитеља, нису потребни никакви докази, већ како то у закону стоји „забринутост“ државног чиновника за добробит детета!? Др Бекман наглашава да је овим актом дозвољено да „субјективно осећање“ једног државног чиновника, може да произведе трагичне и веома дугорочне трауматичне последице по родитеље и децу, пре свега имиграната, у тој нордијској земљи.

Другим речима у Финској, али и другим нордијским земљама, сваки родитељ „се подразумева кривим- све док не докаже супротно“!?

По др Бекману, руске имигрантске породице су посебно нашле на удару финских (и других нордијских) власти, из више разлога. Главни разлог по др Бекману, је у културној разлици у погледу породичних вредности између „запада и истока“, односно у западној предрасуди према Русима, који су свакако у последње време условљени и политичким дешавањима у Украјини, која су довела до повећаног анимозитета (на западу) према свим припадницима руске нације. Као други разлог др Бекман наводи и веома опасну „идеологију“ финског друштва, по којој дете од момента рођења постаје практично „власништво“ државе…

Овде се сад отвара и други проблем, поред државних бирократија у нордијским земљама, као интересна група (у отимању деце од родитеља) се појављују приватизовани социјални сервиси, попут разних НВО и приватних „фостер кућа“, које од „пружања услуга“ отетој деци, остварују огромни профит. Др Бекман истиче, да кад се такви приватизовани социјални сервиси докопају туђег детета, онда чине све у својој моћи да то дете више не врате родитељима, зато што на њему остварују велики финансијски профит!?

Др Бекман наводи да је тај проблем, конкретно у Финској, попримио огромне размере, са преко 600 стотина приватизованих „дечјих велфер“ сервиса, који имају законску моћ да директно плене децу из циљаних (углавном имигрантских) породица- и када се на то дода документована корупција, пошто многи државни чиновници који су задужени „за бригу о деци“ отварају своје приватне „фостер куће“, да би остварили личну материјалну корист- онда ова појава поприма и мафијашки карактер. Бекман истиче да је у сврху остваривања и контроле профита од приватизованих дечјих „велфер сервиса“, у нордијским земљама институциолизована анти-породична пропаганда, где се у медијима интензивно (и тендециозно) приказују наводне проблематичне породице, у којима се деца „туку“, родитељи „опијају и користе дроге“- шаљући поруку јавности да је „породица лоша за развој детета“, и да је „пленидба“ њихове деце од стране ових приватизованих „пара-државних“ служби, у најбољем дечјем интересу. По др Бекману, иза свега овога се крије потреба за остваривањем енормног профита. Он ову појаву пореди са „робовласништвом“ из средњег века.

Др Бекман се у интервјуу посебно осврће на проблем Норвешке-наводећи лична сазнања (која су била забележена и у водећим медијима у тој земљи), да је „инцест“ веома присутан у приватизованим „фостер кућама“. Наравно овде нема говора о класичном инцесту, пошто између „фостер родитеља“ и отетог детета не постоји крвно сродство, већ се ради о класичним силовањима и сексуалним злоупотребама, који су у нордијским земљама данас попримили размере епидемије. Др Бекман истиче да су ту у питању чиста кривична дела према деци, али истиче да у тим земљама постоји тенденција да се такви случајеви заташкају, а не кривично процесуирају.

По Бекману „отета деца“ су у нордијским земљама сведена на ниво „објекта“ и злоупотреба те деце, која су под наводном зашитом државе је толико измакла контроли, да у последње време ти приватизовани дечји „велфер сервиси“ отворено тргују између себе. Наравно предмет те „трговине“ су отета деца. Он ове појаве додатно квалификује као политички и психолошки терор…

Судбина већине деце која су заточена у приватизованим „фостер кућама“ је по Бекману трагична. Деца су у тим установама третирана као затвореници, са ограниченом слободом кретања, а у случају да се деца (и родитељи) јавно побуне, захтевајући буду уједињени са биолошким родитељима- често су предмет „медицинско дрогирања“, док се родитељима трајно забрањује контакт са њима. Професор Бекман истиче да је такав третман у пракси гори него затворски, јер у класичним затворима, робијашима се не ускраћује право на комуникацију са родбином и спољним светом. Такође, по Бекману, остаје велика непознаница шта се све дешава (унутар институција) са децом која остају „дрогирана“,заточена у приватизованим „фостер кућама“, и постају предмет „испирања мозга“, врло често све до свог пунолетства!?

Др Јохан Бекман истиче, да је један од главних разлога „виктимизирања“ руских имигрантских породица у Норвешкој и Финској, веома присутна „русофобија“ и политичка опресија. Он то описује као политички терор усмерен према традиционалним православним вредностима руских имигрантских породица. Бекман тврди да припаднике нордијских естаблишмента највише „боле“ традиционалне породичне вредности код тих породица, и да је тим поводом наопаки државни дечји „велфер систем“ и додатно злоупотребљен, као средство за политичку репресију над „непослушним“ руским породицама. Др Бекман за такав „климат“ према Русима оптужује и у западним медијима стално присутну анти-руску пропаганду.

Овде се као посебан проблем показује заташкавање проблема и цензура у нордијским медијима на ову тему.

Др Бекман наводи пример Финске, цитирајући извештаје Комисије УН за права деце, која сваке године у свом извештају наводи примере злоупотребе деце у Финској. Он као поражавајућу чињеницу у вези тога наводи своје сазнање да финско министарство иностраних послова, уместо предочавања чињеница из тих извештаја јавности, прибегава цензури. По Бекману, ниједан од тих извештаја УН се до сада није појавио у водећим финским медијима, док у пракси ништа није учињено да се отвори истрага у ове масовне злоупотребе- што све упућује на то да су у све ово уплетени и „највиши политички (и капиталистички) ешалони„ нордијских нација!?

У закључку овог интервјуа, др Бекман наглашава да као резултат заташкавања и игнорисања овог проблема у нордијским друштвима је све више насиља, које у многим аспектима прераста у прави терор. Бекман наводи у случају Финске да је у последње време забележено више убистава социјалних радника (од стране родитеља или виктимизиране деце), који су „посредовали“ у отимању деце- али оно што је по њему много више забрињавајуће, јесу све чешћа такозвана „породична самоубиства“, углавном имигрантских породица, који се на то одлучују да њихова деца не би пала у руке изопачених државних бирократа- такви случајеви се, према Бекману, не публикују у медијима, и о њима нема јавних расправа.

Бекман описује случај финске мајке, која је убила своје двоје деце. У финским медијима није било никаквих детаља о овом колективном убиству-самоубиству- осим информације да је мајка претходни дан била посећена од стране радника социјалног сервиса!? Он наводи да ти „социјални сервиси“ често тероришу људе, и да у њима често раде доказани „садисти“.

Као још драстичнији случај, професор Бекман наводи фински пример оца, који је приликом „пленидбе“ његове деце од стране социјалног сервиса, усмртио своју децу, и то у присуству државних чиновника. Бекман истиче да се о таквим личним трагедијама, које прерастају у криминално насиље, мало, или никако говори у нордијским друштвима.

По њему, позадина свега овога је „идеолошке природе“ и своди се на систематске и организоване напоре западних глобалиста да униште класичне породице, и породичне вредности, чак и унутар властитих држава. Они се у ту сврху не устручавају ни од отвореног терорисања, уцењивања, хапшења, и често смештања у менталне институције, родитеља деце, која су одређена „за одстрел“…

—————–

Да постоји мрачна позадина овакве отимачине деце у Норвешкој, потврђује и професорка Мариен Хаслев Сканленд из норвешког града Бергена-

По професорки Сканленд позадина овог проблема јесте материјални профит ових, углавном приватизованих, „велфер сервиса“. Она своје тврдње илуструје подацима Норвешког статистичког бироа. Између 2004 и 2010 године по овим подацима (за које знамо да се тендициозно умањују- на основу претходних навода др Бекмана) 12.492 детета је одузето родитељима и смештено у „фостер куће“.

На сваких 1.000 деце имиграната, 19 се одузима родитељима. Буџет норвешког сервиса за „заштиту деце“ је у 2010 години за само годину дана скочио са 930 милиона „круна“, на 7.7 милијарди. Овај податак илуструје који су стварни интереси (мотиви) овако масовне „отимачине деце“ у Норвешкој!?

Професорка Сканленд назива норвешки дечји „велфер сервис“ правом „индустријом“ од које многи профитирају- од социјалних и других државних службеника, до дебело плаћених психолога; Док по овој статистици, једна приватизована „фостер кућа“ зарађује по једном отетом детету 50.000 евра годишње, плус плаћени годишњи одмори и слободни дани , и друге бенефиције…

 

НЕКИ ДРАСТИЧНИ ПРИМЕРИ „ОТИМАЊА ДЕЦЕ“ У НОРДИЈСКИМ ЗЕМЉАМА-

  • Светски медији су прошле године извештавали о шокантном случају отмице деце имигрантског индијског пара у Норвешкој. Од родитеља су одузети дво и по годишњи дечак и шестомесечна беба (девојчица). Као разлог за одузимање деце је наведено да је мајка хранила бебу прстима, док је за Норвежане било недопустиво да дво и по годишњи дечак спава у кревету са родитељима!? Овај инцидент је прерастао у дипломатски спор између Индије и Норвешке…
  • Неки норвешки медији су недавно публиковали податак да су два турска дечака смештена прошле године у „фостер кућу“ којом је управљао педофил. Претходно су се две „усвојене девојчице“ жалиле надлежнима да их је тај педофил сексуално злостављао, али ништа није предузето све док власник фостер куће није ухваћен у интернет порно завери (педофил рингу)- да би потом добровољно признао кривицу, ради умањења казне!?
  • Такође је драстичан случај нигеријске бебе из 2013- отац бебе је норвешки држављанин. Од мајке Квин Аго је одузета беба Џорџ, стара 18 дана. Као аргумент за одузиамње детата, норвешки Барневарн („дечји велфер“) је користио субјективну процену социјалног радника да је мајка ментално неурачунљива. Овај инцидент је прерастао у дипломатски спор између Нигерије и Норвешке. Мајка је иницијално одведена у менталну институцију под пратњом полиције- да би тамо било установљено да је потпуно нормална (ментално). Нигеријска амбасада је тим поводом упутила протестно писмо норвешкој влади, 18 септембра, 2013- указујући на чињеницу да су службеници Барневарна покушали да наговоре мајку да им добровољон преда своју бебу, када је она то одбила, поднели су лажну пријаву да је ментално неурачунљива- ухапсили мајку и отели јој бебу!? Нигеријски дипломате су такође цитирали званичан разлог отимања детета (из решења које је Барневарн доставио мајци)- „Беба је патила, зато што није постојала емотивна конекција између ње и мајке, такође није постојао ни контакт очима, између њих двоје“. Просто да човек не поверује, да пар дана након порођаја, неко може да изађе са оваквом аргументацијом за отимање детета. Поводом овог инцидента у нигеријски парламент (Самсон Осаги) је упутио протестно писмо норвешкој влади, цитирајући отимање новоређенчета од мајке, и ускраћивање права бебе на мајчино млеко и родитељску бригу, злочином против хуманости. У све ово се укључила Комисија за дијаспору нигеријског парламента, али норвешки амбасадор у Нигерији је одбио да се састане са парламентарцима. Током расправе у нигеријском парламенту, обелодањено је да је наводни отац Норвежанин изразио сумњу у своје очинство, и да је то могао да буде мотив отимања детета од мајке. Такође током расправе је обелодањено да је контраверзни Барневарн након одузимања детета изашао са додатним аргументом за отмицу детета, тврдећи да мајка није у стању да се материјално стара за дете, и да неће имати право да добије назад сина Џорџа, за најмање годину дана, када се очекује да докаже своју материјалну способност да одгаја дете!?
  • У новембру прошле године од руске мајке Јелене Кузњецове, норвешки Барневарн је одузео сина Ерика, старог 11 година, и 13годишњу ћерку Марију, под изговором да је Јелена била „лоша мајка“. Јелена је већ живела и радила 15 година у Норвешкој, удата за Норвежанина. Када су рођаци њеног мужа сазнали да планира развод од мужа, пријавили су је Барневару да не испуњава своје родитељске дужности. Пошто је у питању била Рускиња, то је изгледа био довољан разлог да се од ње одузму деце. Да иронија буде већа, отета деца су потом смештена под „фостер бригу“ сестре Јелениног мужа (Норвежанина), која је од свега тога дебело профитирала, примајући месечно 25.000 круна, као накнаду. И овде је мотив очигледан. Према подацима руског комесара за права деце Павла Астакова, у Норвешкој је на тај начин прошле године отето 19 руских детета…
  • Википедија такође наводи више случајева отимачине имигрангске деце у Норвешкој, цитирајући високо профилни случај индијског пара, али и одузимање још једног индијског детета, због наводних пацки од родитеља. Такође наводе да је тај проблем толико озбиљан у Норвешкој, да је организована „подземна организација“ за спашавање отете деце. Наводе случај пољског приватног детектитва Кристофа Рутковског који је омогућио бекство (спас) руског дечака и пољске девојчице из канџи норвешке „дечје велфер мафије“.
  • Чешкој мајци Еви Мичалаковој су у мају 2011 одузети, под оптужбом сексуалног злостављања, синови Денис и Давид. Иако је норвешка полиција установила да није било никаквог злостављања деце од стране њеног супруга, такође Чеха, озлоглашени Барневарн је одбио да врати мајци децу. Чак и кад се она у договору са мужем развела, да би бар њој вратили децу, норвешка влада је одбила да јој врати синове. Само јој је дозвољено да два пута годишње види синове на два сата, уз услов да не смеју да говоре матерњи чешки језик, нити да се физички додирију. Ева је тим поводом поднела тужбу и Европском суду за људска права, али је њена тужба одбијена. Чешки парламентарци су такође повели кампању у Европском парламенту, на крају чешком пару је притекао у помоћ и председник Милош Земан. На све ове апеле се оглушила норвешка држава, чак претећи мајци, да ако не прекине кампању, да ће дати децу на усвајање норвешкој породици, што ће резултирати у добијање норвешког држављанства, што би замрзло све жалбе до пунолетства чешких малишана. Да ли је свему овоме потребан коментар? (ово су такође подаци из Википедије)
  • 8 октобра 2014 норвешке власти су одузеле петогодишњег руског дечака Оскара Шианока од руских родитеља због „злоупотребе“- „злоуотребу“ је пријавила васпитачица у јаслицама, када је дечак изјавио да му је мајка „помогла да извади млечни зубић“!? 31 октобра 2014, шестогодишња руска девојчица је такође одузета од родитеља, наводи руски Заштитник деце Павел Астахов… Да ли је случајно да су ова два мала детета отета уочи „Ноћи Вештица“, која се пада 31 октобра?
  • Руски медиј „ВладТајм“ цитира случај десетогодишње руске девојчице која је позвана на саслушање у Барневар, у вези наводног злостављања код куће. Њени руски родитељи су радили у Норвешкој у протеклих 7 година. Девојчица је пуштена кући док Барневар прибави нека документа. „ВладТајм“ наводи да је престрашена мајка одмах укрцала себе и ћерку на авион за Москву и побегла у Русију, јер је очекивала да ће јој отети дете. Отац је остао сам да ради у Норвешкој..
  • Руски заштитник за децу наводи да је у протекле две и по године, у Норвешкој одузето 55 детета од 32 руске породице, док је у Финској одузето 74 руска детета…

 

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА…

Сличан норвешком Барневарну, нови дечји „велфер систем“, на мала врата се већ уводи у Србију… Све у „духу евроинтеграција“ и мандаторних законских (и менталних) промена у нашој нацији. Или како је то наш премијер Вучић описао- „у духу промене свести“ у (непоћудних) Срба…

…У нашој осиромашеној и огрезлој у корупцију Србији(ци), можемо само да замислимо у какве све злоупотребе може да се изроди овакав западни декадентни (наводни) систем „дечје заштите“. Сетимо се само недавног случаја, покушане злоупотребе државних фондова од стране „друга Јулина“, и његових рођачких НВО, које су се спремале да „покетирају“ два милиона „еврића“ из „поплављеног фонда“- па их је у томе омело обелодањивање ове афере на конференцији за штампу др Шешеља!?

На крају крајева, потпуно је легитимно и разумно питање-

Да ли су данас многи родитељи у Србији доведени намерно на руб социјалне беде, да би потом та иста беда могла да буде искоришћена као повод за отимање њихове деце?

Већ су забележни случајеви одузимања деце од родитеља зато што су они били исувише сиромашни. Потом се та деца поверавају приватним „фостер кућама“ или (про)режимским НВО, које из тога дебело профитирају…

…А лек за тај проблем је (по писцу ових редова) врло једноставан, уместо дебело плаћати (про-режимске) „фостер родитеље“, треба само дати један део тих пара правим родитељима- Онда ће, и они и деца имати прилично нормалан живот, зар не!?

…Али то онда не би било у духу зацртаних евроинтеграција, и премијерове најављене „промене свести“ у Срба.

У том „духу“ ево мог предлога, уместо да дозволимо да нас по сваку цену „евроинтегришу“, ПРОМЕНЕ нашу СВЕСТ, и потом „ОБЕЗДЕЦЕ“- ПРОМЕНИМО ми ЊИХ, док још има времена…

 

Написао Миодраг Новаковић

 

РЕФЕРЕНЦЕ:

http://www.nkmr.org/docs/Report_to_the_European_Parliament_Petitions_Committee.pdf

http://www.infowars.com/norway-authorities-remove-child-from-parents-over-lost-tooth/

http://rt.com/news/196532-norway-remove-child-tooth/

http://russkiymir.ru/en/news/154464/

http://sputniknews.com/radio_burning_point/20141216/1015924326.html

https://bitcointalk.org/index.php?topic=828129.40

http://ria.ru/society/20141114/1033309090.html
http://ria.ru/world/20141114/1033320657.html

http://www.ng.ru/news/485190.html

http://www.vladtime.ru/obsh/408200-rossiyanka-s-rebenkom-sbezhala-iz-norvegii-spasayas-ot-socsluzhb.html

http://ria.ru/world/20141111/1032812504.html

httphttp://www.newsinenglish.no/2014/11/09/boy-found-dead-probably-starved/://sledcom.ru/actual/420508/

http://tass.ru/obschestvo/1547613

http://en.wikipedia.org/wiki/Child_Welfare_Services_%28Norway%29

https://www.youtube.com/watch?v=OWm0jAcSHdM

http://www.freemalaysiatoday.com/category/opinion/2014/01/26/children-seized-from-parents-in-foreign-countries/

http://www.interfax.com/newsinf.asp?pg=2&id=550082

http://www.telegraph.co.uk/comment/columnists/christopherbooker/9046864/The-facts-about-child-snatching-can-be-reported-in-Norway-but-not-here.html

https://www.regjeringen.no/en/dokumenter/immigration-act/id585772/

http://allafrica.com/stories/201405060368.html

http://www.punchng.com/news/africa/nigeria-norway-in-battle-over-child-custody/

http://www.norwaynews.com/en/~view.php?72O5754JK4483by285Tnn844OP3885Tk76BHn353Q4R8

http://newint.org/blog/2012/01/23/indian-child-norwy/

http://facebookreporter.org/2015/01/16/%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D1%83-%D0%BD%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D1%83-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D1%83-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB/#comment-43327

http://www.barnefjern.org/norwegian-nightmare-state-sponsored-child-protection-racket/

 

Advertisements

One comment on “КОМЕНТАР ФБР УРЕДНИКА НОВАКОВИЋА ПОВОДОМ ЧЛАНКА О СУДБИНИ РУСКЕ ДЕЦЕ У НОРВЕШКОЈ…

  1. Тачно је да се ради о тоталитарном систему заснованом на волунтаристичком ”принципу”, односно, одузимању деце без судске, већ на основу управне одлуке.

    Међутим, овде се игнорише јако битна ствар, а то је чињеница да је за сам чин одузимање деце потребно денунцирање заинтересоване стране или детета. Детету је правни систем ставио на располагање могућност да денунцира своје родитеље у школи или вртићу, свесно или несвесно. Такође, супружницима је остављена могућност да се међусобно денунцирају и оставе једно друго без родитељских права.

    Како се то у пракси разликује од нашег и руског система који је до сада био на снази?

    Разликује се у томе што је у комунизму денунцирање било искључиво у надлежности жене, односно супруге. Након што је супруг денунциран, остајао би без контакта са дететом све до судске одлуке, а најчешће и након ње. У Скандинавији је немогуће оставити оца без старатељства на такав начин.

    Каква је импликација разлике ова два облика тоталитаризма и денунцирања која из тога произлазе?

    Разлика је у томе да у скандинавском моделу супружници не денунцирају једно друго, већ су једно на друго упућени, ако желе да буду родитељи. Страшно, зар не? Такође, у таквим срединама су мајке упућене на социјалу и чување детета у својој режији, а не трчање за некаквом ”каријером”, уз повећене шансе да ће дете нешто изланути у обденишту. Поново страшно, а? Родитељи су принуђени да воде рачуна и са ким и како им дете комуницира у школи. Страшно на куб!

    Пример Ирине Бергсет јасно говори да је госпођа веровала да је довољно да денунцира супруга и да добије старатељство, а кад тамо – оно међутим. Одузели су им обома, јер се и он с правом жалио да госпоја не да оцу да виђа дете.

    Статистика јасно говори да, понесене комунистичком праксом, словенске имигранткиње у Скандинавији покушавају да дођу до ексклузивног старатељства, и тиме упропашћују живот себи, бившем супругу, и властитом детету.

    Могуће је да школа и вртићи дискриминишу словенске родитеље, тако што чешће прихватају дирекно денунцирање деце из таквих породица, јер имају квоте које треба да испуњавају, па им је лакше да завитлавају имигранте од домаћих.

    Словенска деца су такође отворенија и склонија да се жале на маму и тату странцима. То је друга прича, а случај Ирине Бергсет са тим очигледно нема везе. Најмање четири од девет случајева које наводите су везани за разводе и међусобно денунцирање родитеља.

ВАШ КОМЕНТАР...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: