Оставите коментар

(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН 27: ЛОГОРИ У С. АЛБАНИЈИ ИЗ КОЈИХ СЕ НИЈЕДАН СРБИН НИЈЕ ВРАТИО ЖИВ…


ЛОГОРИ ИЗ КОЈИХ СЕ НИЈЕДАН СРБИН НИЈЕ ВРАТИО- ЖИВ ИЛИ МРТАВ

уништени докази14

У наставку извештаја Марти описује тајне затворе- концентрационе логоре на територији Албаније у којима су држани углавном Срби, али често и Албанци такозвани колаборатори, као и неки страни држављани. У току описа ових објеката, Марти почиње да износи и монструозне детаље судбине која је снашла стотине Срба, од којих до данашњих дана ниједан није пронађен жив, нити су чак откривена њихова тела.

За недостатак откривања посмртних остатака и идентификовања жртава Марти криви албанску владу, за коју тврди да је не само саботирала његову и претходне истраге, већ и активно учествовала у уклањању трагова злочина и пружања уточишта злочинцима. У тим криминалним делатностима су предњачиле албанске тајне службе, претходна ШИК и садашња ШИШ. Поред претходно споменутих терориста, тзв. лидера ОВК, он овде посебно наводи веома бруталног ОВК команданта и члана Дреничке групе Кадрија Веселија, који је био задужен за тајне затворе, и директно одговоран за веома нехуман третман, мучење и убиства заточеника – углавном Срба.

mapa

Он даље набраја те концентрацион кампове-затворе:

Кахан- камп у близини границе са Косовом, који је служен углавном као војна база, али и као „прихватна станица“ за заробљенике и њихово „саслушавање“.

Кукеш- бивша метална фабрика, коју је ОВК користила за више „намена“, али овде је важно напоменути да је унутар фабрике више просторија преправљено у „затворске ћелије“.

Дурес- који је служио као ОВК истражни центар, у позадини хотела „Дреница“, али и као главни штаб и регрутни центар.

У овим горњим објектима су углавном били заточени албанци „издајници“, дезертери или под неком другом сумњом.

Евидентирано је око 40 преживелих заточеника Албанаца, који су се показали као веома драгоцени сведоци за Мартијеву истрагу, првенствено у циљу расветљавања судбине отетих Срба.

KLA01

Као ОВК команданте задужене за те „затворе“ Марти именује: Сабита Гечија, Ризу Алију (командант Хоџа) и Џемшита Краснићија. Каже да за њих постоји обимна документација прикупљена иницијативно од стране УНМИК-а, да би под ЕУЛЕКС-ом против њих била подигнута оптужница у „косовском суду“ за ратне злочине.

За Краснићија наводи да је још увек у бекству. За ову тројицу заједно са „дреничким џелатом“ Кадријем Веселијем, као и за њиховог претпостављеног Хашима Тачија, постоји обимна документација да су у извршењу ратних злочина деловали као криминална организација у оквиру „Дреничке групе“.

Марти потом детаљно описује нехуман третман заточеника у „кампу“ Кукеш, смештеним у импровизоване ћелије у склопу фабрике за обраду метала, у веома несанитарним условима, без хране и воде, где су били нон-стоп пребијани.

Тај нехуман третман је веома добро документован од стране међународних и косовских органа, на основу сведочанства преживелих албанских жртава и неких припадника ОВК.

(Из књиге „(Про)Западни Злочин“, IV проширено издање, © 2014 Lulu, Miodrag Novakovic. All rights reserved ISBN 978-1-312-62946-2)

Advertisements

ВАШ КОМЕНТАР...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: