поезија

ТУЖНА КОЛОНА…

ТУЖНА КОЛОНА…

ТУЖНА КОЛОНА… ****** Долином градишком креће се колона тек проходале деце, колона српских малишана… ****** …Крећу се ћутке, са јецајем, и тихо, држећи грчевито своје влажне дечје ручице, и учитељичине скуте. ****** Око њих сивило козарачког сумрака и бат цокола људских изрода, у црно одевених усташа… ****** …Звери католичке за крвави пир над колоном ових […]

<strong>КРАЈИНА</strong>

КРАЈИНА

Originally posted on СРБСКИ ЖУРНАЛ:
КРАЈИНА Ископаше ти срце предивна Лико, У цик зоре једне на каменом кршу, Знајући да тада то не жели да види „ико“, Хрватски син ти је камом искасапио душу…   Али дирнути руком крвавом он све је смео, И нејач да нам затре, остави огњишта наша пуста, Светиње да нам сатре, и…

И ово мало „видовданске душе“…

И ово мало „видовданске душе“…

Једино живот частан, без стида и без робства, човека је вредан,
Могу и земљу да ми отму, светиње моје да скрнаве и храмове да руше,
Али борићу се све док у мени крв предака Лазаревих тече и ово мало је душе!

НЕМА ПРЕДАЈЕ…

НЕМА ПРЕДАЈЕ…

НЕМА ПРЕДАЈЕ… 1 јул 2012, ФБР, М. Новаковић Да ли бих само да гледам, или бих и да видим, Оца свог да упамтим, или имена свог да се стидим, Да ли бих само да имам, и на крају само да немам, Од смрти да бежим, или за живот вечан да се спремам?   Земљом својом […]

ГЛАСАЈТЕ ВИ ПРЕЗРЕНИ…

ГЛАСАЈТЕ ВИ ПРЕЗРЕНИ…

ГЛАСАЈТЕ ВИ ПРЕЗРЕНИ… Миодраг Новаковић   НИШТА ИМ НИКАДА НЕ БЕЈАШЕ СВЕТО, ОСКРНАВИШЕ НАМ И ОВАЈ ЂУРЂЕВДАН; ЗАТО НЕКА ИМ ПОСЛЕДЊЕ БУДЕ ОВО ЛЕТО, ГЛАСОВИМА СВОЈИМ ПОЧИСТИТЕ ЖУТУ ПОГАН!   И ДАЉЕ ОХОЛО НАМ СЕ ЦЕРЕ, ДОК СКУПЉАЈУ ХАРАЧ КАПОМ И ШАКОМ; У ЛОПОВЛУКУ СВОМ НЕМАЈУ ВИШЕ МЕРЕ, ЗАГОРЧАЛИ СУ ЖИВОТ ГРАЂАНИНУ СВАКОМ!   ЗАТО […]

Време је…

Време је…

Време је…   Миодраг Новаковић     Време је да у земљи Србији… време бар за тренутак стане. Да од живота срамотног, понос људски поново буде више вредан! Да у себи самима пронађемо себе… и мелем за наше душе ране. Окове срамотне да збацимо, и на улице и тргове слијемо се као један! ———————-  Време […]

НОЋ

НОЋ

НОЋ М. Новаковић Вечери неке дође ми вино, И ја дођем њему, Све крене тако питко и фино, И почнемо нову тему…   Јутра неког дође ми туга, И ја јој напишем тужан стих, Душу моју опустоши куга, И усне моје ућуте, а тако бих…   Седмице прођу и вечери замру, И пријатељи моји дођу […]

И ОВО МАЛО ДУШЕ…

И ОВО МАЛО ДУШЕ…

И ОВО МАЛО ДУШЕ… Да ли бих само да гледам, или бих и да видим, Оца свог да упамтим, или имена свог да се стидим, Да ли бих само да имам, и на крају ипак да немам, Од смрти да бежим, или за живот вечан да се спремам? Земљом својом да корачам, или да клечим […]